Prosveta : almanah za godinu ...

БА и

тив, прхнула још силније још више. Појављује се читава нова плејада. Ничу нови борци Југословенске Мисли. Сем ранијих, и Штросмајер који помишља на зближење цркви: и Кукуљевић-Сакцински који долази у Београд и тражи уједињење; и Богосав Шулек који пише ВебПодгарћа 'Шугса, и доцније, кад Гајеве Народне Новине праве концесије Баховом апсолутизму, уређује Словенски Јује; и велики опортуниста Иван Мажуранић који се стално налазио на ивици између Југословенске Мисли и лојалности Бечу, и који пева 1837 године:

Тебе дивна жуди слога Илирскијех од народа, Од Дунаја големога До јадранских сињих вода, И одатле пут запада Горотанских преко гора, И што илирски језик влада Врху жала Црног Мора. Србин, Бугар, Хрват бојни, И банатско поље равно, Бошњак, Крањац и достојни Град Дубровник, мјесто славно, Славонија, Горе Црне, И далматски витезови, Плодна Истра, све ти срне Жељно у сусрет, да те улови. Сви се у напред с тобом диче, Сви у теби живу толи, Да им у теби нов свист ниче И ствара се рај охоли; и Бранко Радичевић, чији је Ђачки Растанак једно дивно Југословенско Коло, у коме се кличе Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа поиграмо!, р и кличе и Србијанцу «огњу живом», И Хрваћану «без мане», и Босанцу «старој слави», и Ери «тврдој вери», Сремцу, Црногорцу, Далматинцу, Дубровчанину, Словенцу, Банаћану и Бачвану,