Prosveta : almanah za godinu ...

05

И ви други дуж Дунава, И ви други где је Драва, И сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо !...;

и Фрањо Прешерн, словеначки мученик, чија је поезија пуна Југословенске Мисли. — Аустриски апсолутизам бесни све више. Он не трпи народносне разговоре. Реч «Илир», мрска му је. У седници Пештанског Сабора од 20 јуна 1843 године, један хрватски посланик изјави да је добио мандат од својих бирача да не говори званичним језиком. Надвојвода Јосиф устаде и дрекну: «Нема овде илирског народа; постоји само мађарски народ.» Доцније бан хрватски, барон Раух устаде и упути читав низ гадних оптужби на омладину, коју је Гај затровао, рекавши још и ове реченице: «Рећи ћу још да је илирски ууа! упућен стварно рускоме цару. Показаћу да је њихов циљ да се одвоје од Угарске и, ујединивши се са осталим словенским народима, да образују једно велико Илирско Краљевство.» Настаје једна периода страшнога апсолутизма. Односи се затежу. Њихов врхунац је 18748. Јелачић маршира на Пешту, и полази на Беч у помоћ Виндишгрецу. У томе тренутку великом, да Пољаци и Чеси нису мировали, један велики пансловенски сан можда би био испуњен. — После једне периоде поклича и идеологије, настаје замореност духова: периода трансакција, опортунизма, нагодби, саборисања и, после компромиса од 1867 године, Мађари излазе у први план: Звонимирова круна је саставни део круне Светога Стевана, бан јеу ствари мађарски слуга, народносне борбе, и тако даље. Али, Југословенска Мисија ипак не гине; с времена на време, она плане она је жива, она прети. Око 1860 године, настаје поновно буђење. Југословенска Мисао није на оној висини на којој је била, — она је мало сужена и племенска — али она је ту, и ако у једном ужем облику. Први број Позора (први октобар 1860), у једноме допису из Београда пише: «Хрвати, одморивши се од жалосне борбе, устају свјежи, крепки, освијештени искуством, и вичу «позор»... Војводина, међу садашњим својим границама, може бити само мозаик у виду административном. Зашто

5