Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 79

школу манастирскога метода затекао је Х1Х в. као врло изразиту своје врсте. По томе се кратовска школа најдуже и одупирала новом методу; српски-нови метод примила је она тек г. 1870, а бугарски тек 1883 г. Зато је Кратово, и ако мало место иу многоме чему, изостајало иза многих већих градова, школом и свим што је са школом у вези предњачило може се рећи, свима околним градовима. Од почетка Х]Х в. па све до 1800 седамдесетих година надалеко су били чувени крашовски даскали и крашовски псалшови, црквени појци'). По свима околним областима највише је учитеља било из Кратова. А до краја 1800 шездесетих година, када је у Кратово продро нов српски метод, ниједан странац у њему није био учитељ. Кратовска школа је дала и велики број. свештеника. Само Стевча Максимовић, који је учитељевао негде од 1850—1870 г. с поносом је наводио, да је дао 70 свештеника“).

Према писаним податцима и прибележеном казивању може се узети да је први, по времену, у Х1Х в. у Кратову био учитељ Хаџи Јаћим звани, по једнима“) Крашовски, по другима“) Крчевски. Он је био учитељ од 1810—1820 г. По јед-

|) Кратовци су себе сматрали за најбоље зналце црквенога реда, за најбоље појце и певаче. И призназали су кратовцима ова преимућства сви околни градови, Колико ја памтим, само у Куманову су, од 1874 —1878, два кратовца били црквени псалтови; то су били Костадин Јовановић звани Крашовац и брат му Вук. Колико је 1800 седамдесетих година прославио Кратово само његов велики појац Моне ЉЉапо. Он је сваке године обилазио све градове око Кратова, а доспевао је чак у Тетово и Прилеп. У то време Моне је могао бити стар око 40 година. Био је слеп и водио га отац му. Певао је не само у црквама, него и по 60љим кућама. Свуда се свет слегао да чује Монета Кратовца, и дивио се не само лепом његовом појању, већ и јачини његова гласа. Он је са певнице поправљао свештенике у читању и појању. Моне је, тако исто, дивно, певао и рецитовао и многе народне песме. Још памтим кад је у кући мога дедс у Куманову певао песму: У јуфро рано чим зора заплави, вожд Новак тајно с војском се ошправи...

Даљу судбу Монетову не знам; само знам да су му се синови потпуно одметнули од националног јата. Неки од његових потомака били су и бугарски четници и пролили многу српску крв.

2) Ст. Симић (Годишњица Н Чудшћа, ХХУШ с. 207). — У тефтеру кратовске цркве Св. Николе има запис да је, г. 1878, за црквеног тутора био изабран даскал Стеван.

5) Јордан Иванов, СЋверна Македонин с. 346 био је изнео умесне разлоге да је Хаџи Јаћим Крашовски, а не Крчовски, али се после, у делу Болгаршшњ вђ Македонил, Софија 1916 г. с. 207—209, покајао. Вратићемо се на ово питање.

%) То је само због тога што бугарски писци држе да су утврдили да је Хаџи Јаћим био високосвесни Бугарин, и да је писао бугарски, па да се по њему и Кичево сматра за бугарско.