Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

80 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

нима, Х. Јаћим је био родом из Кичева и по томе се, као, звао Крчовски“), а по другима родио се негде на Леванту, у Цариграду, или ком другом месту на Истоку. Хаџи Јаћим је знатна учитељска фигура у почетку Х]Х в.“) Он је био добар зналац трчкога језика. Моје је мишљење да је, уз припомоћ некога, превео неколико ствари са грчкога на црквено-словенски језик и штампао их. Ако је Хаџи Јаћим по рођењу био Кратовац, онда је у његово доба живео још један Кратовац, који је знао добро грчки, и који се бавио превођењем са грчкога на црквено-словенски језик, помешан са срлским. То је био Лимитрије Крашовалија Ђеорђијевић, О коме смо писали да је негде у почетку Х1Х в. био учитељ у Скопљу, по том у Нишу“).

По ономе што је од овога Крашовалије остало писаних ствари, и он се бавио књижевношћу. Он је први до сада познат календарописац кратовац. Имамо у препису, или у оригиналном преводу, један његов прогностикон из године 1776. Немамо писану белешку, те можемо само претпостављати да је Кратовалија био учитељ и у Кратову. |

После Хаџи Јаћима и Димитрија Кратовалије Ђеорђијевића били су учитељи Стеван (Стевче) Ћепеш и Андон Јовневић. Узима се да су били учитељи од 1820—1830 г. Обојица су били родом из Кратова. Ћепеш је био учитељ у два маха. Једно доба био је од кратовског деребеја побегао из Кратова у манастир Лесновски. За овима су главни учитељи били: Алекса Стојановић и Стеван Максимовић. Ови су учитељевали око половине ХЈХ в. Још и 1800 деведесетих година препричавали су стари људи у Кратову оно, што су им ова два учитеља тумачили из „свечета“ (светника) и Месецослова. Као врло спремни учитељи били су у Кратову и Јованче Петровић и Теодосије Љакљар. Такво стање у Кратову трајало је све до 1873 г., док није дошао стручни учитељ из Србије, Живоша Миловановић.

Кочанска Област — Рад Ђорђа Милетића у Велесу и Штипу; Живка Марковића у Куманову; Милована Белопољца

1) Кичево се турски звало Крчово.

2) Стев. Симић, (на пом. м. с. 206). Ма где се родио, Хаџи Јаћим се, и по учитељевању у Кратову, звао Крашовски. Податци, које је Стев. Симић о Хаџи Јаћиму примио од бугарских писаца, нису тачни,

8) На странама 43 —44 овога списа погрешно је, место имена Димитрије, штампано Никола.