Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 81

у Прилепу и др. имао је велики утицај и на околне градове. M Кочане долази у ред тих градова. И у њему је још 1800 шездесетих година, поред манастирског метода, владала и српска настава. Први, који је овде на манастирски накаламио нови српски. метод био је учитељ Манасија Парлапан. Родом је био из Кочана, али књигу је учио најпре у Нишу код свога ујака, потом у Јагодини, куда га је ујак му одвео са собом, кад се из Ниша иселио.

_ По једном писаном податку изгледа, да је Кочане 1800 шездесетих година било и центар за српску књигу за сав онај крај. Из писма кумановскога митрополитског намесника Димитрија, скопском митрополиту од 23 маја 1867 г.) види се, да су турске власти, на путу из Куманова за Кочане, конфисковале четири товара српских књига, које су биле упућене из Србије у Кочане. Извештавајући свога митрополита о овоме, митрополитски намесник га моли за интервенцију да се књиге пусте у Кочане, јер су то школске књиге. ,

И ако се српска настава, и у Кочану, пробијала, под врло тешким приликама, и с великом муком, она је, ипак, цветала све до Српско-турских ратова 1876—78 г.

Иначе, и у Кочану је, све до 1862 г., држао манастирски метод. Под утицајем модерне српске школе, и заборављени су кочански учитељи ранијих година. По писаном податку зна се, а не памти сеу Кочану, да је 1839 г. био учитељ словеснешт Исага Гтораовичљђ. — Налазимо га међу претплатницима на Слаженје еврешско ... г. 1839 Солун. Од 1800 четрдесетих година, били су учитељи Јован Димштријевић, родом из Кратова, Хаџи Ђорђе Штипљанац, поп Михајло БабаМарин, Стојанче Клисар, Димштрије Ристовић звани Кучка, Стојанче Васиљевић и Симо Пикалац — Кратовац.

Беровска Област — У варошици Берову, која се у почетку Х1Х века из села развила у варошицу, зна се за јавну сеоску (варошку) школу још од 1800 тридесетих година. Први учитељ био је Тодор Димштријевић. Био је родом из Сера. У Берову је учио децу и грчки и црквено-словенски. Први, који је уредио чисто словенску манастирску школу, био је учитељ Трајче. Овај је учитељ био родом из Скопља.

1) Ово је писмо нађено у архиви призренског митрополита Мелетија. Мени га је уступио г. П Костић, а ја сам га, с другим хартијама, предао Лржавној Архиви.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 6