Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

82 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Трајче је предавао по манастирском методу, али је донео и српске школске књиге“). Од тога времена су почели и други беровци доносити српске књиге из Сера, Прилепа и: Велеса са сајмова. За Трајчетова учитељевања учили се и предмети: Свештена историја, Мали катихизис, Матерњи језик и Рачуница“). Од Трајчетова времена, па надаље, школа сеу Берову по уџбеницима звала српско-славјанска.

Први учитељи родом Беровци били су поп Ристо, па Атанас Пених. Атанас је био чолак; целу једну руку није имао. Он је био учитељ свега три године. После А. Пениха дошао је за учитеља Ашанас поп Ристић. Био је учитељ свега две године, па се рукоположио за свештеника. Ат. поп Ристића је заменио даскал Костаћи, родом из Радовишта. Овај Костаћи је био одличан појац у цркви. Ја сам имао у рукама његову псалтикију, коју је он сам писао“). Учитељ је био свега годину дана, а црквени псалт (појац) био је 7 година. За Костаћием дошао је за учитеља Василије Гапоновић, такође беровац. Овај В. Папоновић учитељевао је пуних 16 година, па га је заменио Василије Тренић, такође беровац. И Тренић је био чувен црквени појац. |

После В. Тренића остали су беровци без учитеља и морали су узети дугогодишњег терзију Михајла Кацеровића, родом. беровца. Дотле је и Ексархат већ био установљен, и бугарски Централни Одбор се сетио и Берова, и покушао да уведе и бугарске уџбенике. Као и у црквеном питању, иу школском су се појавиле две струје: за српске и за: бугарске уџбенике.

Штипска Област — Не само по томе, што је у најтешњим везама био с Велесом, и што је трпео његов утицај у свему, него и по заузимљивости и вредноћи свога становништва, и по благостању које је у њему држало све до 1800 седамдесетих година, Штип је, у погледу школе, ишао упоредо с Велесом“). Од природе бистри и отресити, а по васпи-

1) Браство VII с. 313—8329. ср. Браство ХЛ, с. 267.

2) На пом. м. с. 262.

8) Донео ми је г. М Шатојевић бив српски учитељ у Радовишту у 1900 г. Ја сам онда био у Скопљу са службом. Добротом Нићифора Симића, студ. медицине, разматрао сам и многе друге писане ствари из Берова; неке од

њих и саопштавам у ТУ одељку. #) Шта више А. Вошв (на пом. м. Ш, с. 521) у погледу просвете истиче

Штип, а Велес и не помиње.