Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 88

тању вредни и предузимљиви, штипљанци су се старали, да се и науче колико се више могло. По податцима, које су прибрали бугарски писци, Јордан Иванов") и други, и манастирска школа у Штипу јако је одвајала од школа у многим другим градовима у оним странама. Што се писмености тиче, више од половине штипљанаца било је писмених још почетком ХЕХ ве) При свем том, у штипској и новоселској школи упорно се одржао манастирски метод све од 1800 шездесетих година. Како је то било видеће се из доњих података. Са Штипом упоредо ишло је и његово предграђе, Ново Село. По школама својим, штипљанци су уз велешанце држали прво место у свима јужним областима. Данас се у Штипу зна за 52 хаџијске породице, поклонике Христову гробу; зна се за многе велике монахе, спремне учитеље и професоре из времена до 1800 осамдесетих година. Познате су и многе мецене из Штипа и околине). | та

Година 1800 тридесетих, главни учитељ у Штипу био је Трајко Клисар. Само презиме му казује, да је био црквењак и, свакако, и црквени појац. Тих година још је било у Штипу и приватних учитеља. Од њих се знају неколицина поимгнце. Од главних учитеља после Трајка Клисара био је ГТавле Злашановић. Овај Златановић је дотле био терзија. У то време, у Новом Селу био је учитељ „Сшари Темељко“. Обојица су предавали по манастирском методу. Павле је био одличан појац у цркви, и то је Павла и препоручило за главног учитеља“). Због тога, што је у то време владика био довео у Штип два грчка учитеља, штипљанци, да се боље осигурају у словенској настави, и да своју школу подигну на виши глас, упуте учитеља Павла у Ћустендил, да се успособи у у новом Бе Ланкастр методу. По повратку своме у Штип, Павле је завео“) у школи таблице са словима, слоговима и реченицама, и поставио је неколико помоћника, али је брзо

1) Сљверна Македонил с. 359 и д.

2) Тако се и може разумети белешка 8. И. Григоровича (АБСбр. МТ, с. 63) да је тек у Штипу наишао на школу, у којој се учило словенски, и ако ју је назвао бугарском. 8 Јорд. Иванов, (Љверна Макепонил с. 358 и др.

8) Год 1852 био је Павле још само певац у цркви; налазимо га као претплатника на Аверкијев превод Жипие сватаго Григорга...

5) Јорд. Иванов, СЉверна Македониал, с. 360.