Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

104 __Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

предавао и предмете из српске модерне наставе. Белешка европскога путника Апи Воце-а'), г. 1836—38, да у Скопљу има три хришћанске школе, и да се у њима предавали предмети: Историја, Земљопис и Философија, односи се на Павлентијеву школу, а ти се предмети, г. 1839, нису ни у једној школи ни у самој Бугарској предавали на бугарском језику. А само позивање монаха Павлентија „Харваш“ показује његову српско-хрватску отаџбину; а пошто је био православни монах, открива у њему и православнога Србина из Хрватске“).

За време Павлентија, школа је била у црквеној згради, у порти цркве Св. Богородице. И дотле су биле отворене у Скопљу још две словенске школе, манастирскога метода, а за време Павлентија и у њих је почела, поступно, продирати српска насшава. Грци у Скопљу, видећи да се словенска настава све више развија и школа национално индивидуалише, принуђени су били да се оделе, и потражили су што спремнијега учитеља за своју школу. И добили су учитеља из Кожаназ). Од овога доба, у Скопљу се зна за две, сасвим подвојене школе: за словенскосрпску и грчку школу. ИМ настала је јака утакмица. И ако је уживала сву протекцију црквене власти, грчка школа је постојала још по томе, што су у њу долазила и српска деца, како из Скопља тако и из околних градова. Иначе, у оно доба, тешко да је у Скопљу било више од 10 грчких породица.

Нас, овде, по уџбеницима, интересује словенско-српска школа. Докле је Павлентије био главни учитељ у Скопљу, не зна се тачно. Казивали су ми, а, и други су забележили“),

1) Recueil d'Itineraires... I c. 211.

=) Интересантно је да бугарски писци овога православнога Хрвата пишу Харват. Они тим хоће да скрену пажњу од његова имена Хрват; хоће да сакрију да је дошао из Св. Горе, н бацају га у манастир Бигорски („од бугарске земље“). Међутим, баш и да су Павлентија онда називали и писали Харват, његово се порекло јасно показује само по себи. Ма како ко окретао, учитељ Павлентије, православни монах, могао је бити само православни Хрват. И Н. Рилски, најобразованији Бугарин у словенском духу писао је м. први — парви...

8 Изгледа да су скопски Грци, г. 1839, позивали за учитеља 3. Крушу из Самокова, али овај није хтео доћи (АБСбр. ХХГ, с. 200). Дошао им је учитељ из Кожана. — Ма каква била грчка школа у Скопљу, она јен у ово доба уживала глас врло добре школе. То се види и по томе што су у њу долазила многа српска деца и из околних градова, која су желела да се више успособе за трговину. У ово доба, само из Врања је, у овој школи, било четири младића.

9 М. В. Веселиновић (на пом. м. с. 314); — 8. К'нчов (на пом. м. с. 115) и др.