Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 105

да је он мало година био. После њега, као главни учитељ у Скопљу, спомиње се Јордан Хаџи Константинов-Џино, родом из Велеса'). Јордан је у Скопље дошао г. 1847 или 18482).

У ово доба, Јордан Х. Константинов је био млад ч0век“); још се његов поглед обраћао на Србију и српску наставу; још је он лебдео између онога, што је дотле осећао и знао, и онога, што му се почело помаљати и наметати на хоризонту новога живота и нових интереса у јужним нашим областима. У ово доба, у Скопљу, у односу на школу и школску наставу, рад Јордана Х. Константинова био је наставак његова рада у Велесу и рада Павлентијева у Скопљу. По свему изгледа, да је он Павлентија и затекао у Скопљу; да је доста што од њега примио и продужио радити, у главноме, по његовом наставном плану“). По самим бугарским писцима, Јордан је, овога пута, у Скопљу учио децу сриски, бугарски, руски и црквено-словенски“). Тај се период његова рада у Скопљу може сматрати као период рада више у смислу модерне српске наставе, и може се узети као наставак рада његових претходника. По том периоду рада је и познат Јордан

7) Отац се Јорданов звао Хаџи Константин Џино, а мајка Милка. По B. А'нчову (Бљлгар. Прбглед, r, II, kH. IV, c. 85), Јордана је (18392) отац испратио у Солун, да учи грчки. Јордан је те године ишао у Солун, али не ради учења грчкога, већ ради штампања својих Таблица, а, може бити, и ради усевршавања у новом школском методу. Јер је Јордан у Велесу учио грчки. Кад се он учио, у Велесу је на гласу била грчка школа. Споменули смо да је велешку грчку школу учио и Неофшта Рилски.

5 0 доласку Јордана Х. Константинова првипут за учитеља у Скопљу; о његовом одласку из Скопља и повратку многи су правили грешке у датуму. Тако, М. В. Веселиновић (на пом. м. с 816); по њему Ив. Иванић (Годишњица Н. Чупића, ХХХП, с. 207), погрешно су забележили да је Јордан Х. Константинов првипут дошао у Скопље тек 1852 г.; да је првипут 1853 г отишао из Скопља; да су га Скопљанци отерали 1856 г. и тд. И сам сам, г. 1902, ове погрешне податке употребио о Јордану Х. Константиновићу (Прилеп и његова охолина, Београд 1902 с. 91—92). И 8. К'нчов (Град Скопие с. 117) забележио је да је Јордан дошао у Скопље г 1848.

8) В. стр. 90.

%) Баш у ово доба, г. 1849, Србске Новине с. 190 доносе белешку да у Ушћупу постоји једна мушка школа са 120 м. ученика. Судећи по другим странама овога дописа, писао га је сам Јордан Х. Константинов. На пр. тамо стоји да Скопље има 4000, а Куманово 7000 житеља !! Судећи по ономе шта је и како је Јордан, доцније, у Цариградском Вљ%стнику писао о разним градовима у јужним нашим областима и њиховом становништву (8. К'нчов, Град Скопие с. 124 и даље), и ово је само Константинов могао онда писати.

7) В. К'нчов, Град Скопие с. 121—122