Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 117

У Скопској Црној Гори за прву школу манастирског метода зна се у манастиру Св. Арханђела у селу Кучевишту'). Крајем ХУШ в. помиње се у њој као учитељ калуђер дечански Теофило. Теофилу су долазила деца из целе Црне Горе. После Теофила, год. 1803, налазимо у Кучевишту mackama Алима.

И ако не у Кучевишту, већ у манастиру Св. Никите, налазимо, г. 1808, Дечанца Мојсеја јеромонаха“). Судећи по томе, што су дечанци највише били и учитељи, могло би се узети, да је и Мојсије био учитељ. Да ли је то тачно не зна се, а по памћењу у народу, после Теофила зна се за монаха Хаџи Макарија, који је дошао из Св. Горе.

Овај Хаџи Макарије родом је био из Ниша, а одрастао је у Врању). Он је био старији брат Хаџи Стојанке, супруге Хаџи Михајла Погачаревића врањског првака.

Око г. 1820 преселили су ову школу у село Кучевиште, али није могла опстати по томе, што није било ученика“). Због тога су онда отворили школу у Св. Никити>). МИ ова се школа развила тек у Св. Никити, и важила је као најбоља манастирска школа у Скопској Црној Гори онога доба. У њу су, 1800 шездесетих година, унети и српски нови уџбеници. По Свет. Томићу“), ова је школа у целој Скопској Црној Гори, све до 1872 г., била једина четвороразредна српска мешовита школа.

(Осем тога била је школа манастирскога метода на гласу и у селима: Мирковцу (од 1825 г., у Љубанцу (1858 г.), Глувом (од 1864 г.) ит. д.

Прилепска Област — И ако је Прилеп водио јаку трговину и са градовима на југу од себе, и од Кримскога рата на овамо, по своме чувеном сајму и по јакој грчкој и цинцарској колонији, постао и једно од најважнијих места, ипак се

7 Љуб. Стојановић, на пом. м. бр. 10414.

=) Љуб. Стојановић, на пом. м. бр. 10428.

5) У Врању је била позната породица Нишличики. Из тога братства живео је, до 1850 г., у Хилендару Хаџи Макарије. Ако је ово тај Хаџи Макарије, виђао сам његова писма, с великим печатима, која је некада писао својој сестри, Хаџи Стојанкн. Ако је то тај Макарије, он је могао живети до 1860—62 године.

%) Има белешка (Сра. Етшногр. Зборник, књ. МШ, с. 411) да је ова ашкола била пренета тек 1830 год.

5; На пом. м. с. 509,

6) На пом. м. с. 509.