Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 119

Господар, Ангеле Х. Тлтевичљ, Димитра Смичко, Наумче Колишшрк“).

Уз Лигуша, последњих година, био је учитељ и Хаџи Костадин Илић, потоњи Х. поп Костадин, свештеник у Вароши“). | |

Према овоме, нова српска књига почела је у ову област продирати још од 1800 тридесетих година.

После смрти Илије Лигуша (г. 1839), прваци градски довели су за главног учитеља неког Риста. Одакле је Ристо био родом није се у Прилепу знало ни 1897 г. кад сам ја ове прилике испитивао, нити је други ко о томе што прибележио. А зна се да је и он учио децу по манастирском методу. У ово су време била још два учитеља, који су децу учили у својим становима. То су били учитељи Коше и Смичко. Они су децу учили из црквено-словенских књига“). У то се време већ умножио број деце у општој школи, и Ристо сам није могао обављати посао, те прваци позову за учитеља Алексу Кочовића, ондашњег учитеља у селу Тополчану“). Овај Алекса Кочовић био је родом из Прилепа. Књигу је почео учити код Илије Лигуша, па је отишао у Србију, и тамо довршио школу у Шапцу, где му је отац радио занат. Он јеи у Тополчану учио децу и из нових српских књига. Тако је Алекса почео учити децу иу Прилепу. Уз Алексу, и Ристо се привикао новом методу, и обојица су предавали из нових српских књига, помешано са црквено-словенским књигама“). Године 1852 дошао је

то тек 1849 г., бугарску цркву, и то је, дотле, први случај да се допусти зидање бугарске цркве.

Сем тога, овај Хаџи Дамњановић је био и митрополитски намесник. Бугарски писци га пишу: логотет. Причања њихова да је Хаџи Дамњановић био логотет и да није знао грчки, а знао турски и т. д. (Попов, Из живота и положението ... с. 358) остају празна причања.

7) Неке налазимо, г. 1839, као претплатнике на 7. М. Слаеженте еврепско.

=) Претплатник на Н. М. Слаженге еврепско (Словесн. Костадинђ поклоникљ «' варош".

5) Мебр. ХХ, 7, с. 13.

%) Јов. Хаџи Васиљевић, Прилеп и његова околина, с. 52.

А. Кочовић се, доцније, рукоположио за свештеника и доспео је до чина протојерејског. Између осталих, поред Тодета KK. Хаџи Илпдића — и Кочовић ми је, г. 1897 и 1900, дао податке о овим приликама у Прилепу.

5) Док је, у погледу наставе у прилепској школи држало овакво стање, бугарски писци, сви, преписујући један од другог, желе да прошверцују идеју да је, иницијативом Х. Анђела Х. Илибића и у Прилепу био уведен, и то г. 1843, Беланкастарски метод, онда, док ни у главним градовима у