Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 125

Не може се тврдити да је учитељ Димче остао у Битољу до 1845 г., кад је онуда путовао руски путник В. Григорович, али, ако и не дотле, он је до тога времена био у Битољу. У то се време у Битољу писало на битољском месном говору, помешаном с црквено-словенским и српским књижевним језиком. У оно доба су грчким митрополитима словенска писма писали или месни словенски учитељи, или свештеници. Био један или други случај, ево какве је садржине писмо које је понео В. И. Григорович од битољског митрополита Герасима Хрисанту, игуману манастира Слепча код Прилепа:

„Игумене 9) манастирх Селепче Хрисаноје, те молитфувма,

RKAKW БИДИШЋ ЗЕЛУ наше арунерећско писмо да знаешх кога Ке

дондета тамо 5 манастира даскала КИРА Киктара Григоркичк

WTH Е ГОЛЕМА ЧОВЕКА Да Го Причекашх H učcTIHIA харно и да

прегледешк что года КИги имата 8 манастирота БЕЗА иткоћ емподјо „амулће маја 14“).

Уколико је словенски живаљ више притицао у Битољ, утолико се јаче развијала и словенска школа. Година 1800 осамдесетих било је у Битољу старих људи, који су памтили, кад је у Битољу била једна словенска школа, и кад су остале отворене. Најстарија, по том и главна школа, била је она у Широком Сокаку; друга по реду отворена је у Мечкар махали, а трећа у Арнауш махали. У прво време црквена општина је плаћала учитеља само за школу у Широком Сокаку. Друге две су биле најпре личне, приватне, потом су их почели издржавати ђачки родитељи. Рекли смо да се може само нагађати, да је даскал Димче учитељевао у Битољу до 1845 г. Тек, после њега, године 1846, најбољи учитељ у Битољу био је Антоније Грозденовић. Он је био родом из Јаниџе Вардара. Школу је учио у Србији. У Битољу је учитељевао од 1846—1859 г. Грозденовић је предавао из црквено-словенских и нових српских књига. Све до доласка Јордана Х. Константинова, у све три наше школе, учило се и грчки.

Што се тиче нове српске књиге, по свему се види да се она и у овом крају појавила још са учитељем Поп Стојчетом. У многих старих породица нашега живља дуго су чуване Српске песнарице, Буквари, Мецесослови, Катавасије и др. књиге религиозно-моралне садржине из онога времена. Грозденовић је показао велику учитељску активност. Он јеи

ту Писмо ово нађено је у архиви В. И. Григоровича (ABC6p. VI, c. 46).