Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

126 Д-Р ЈОВ. ХАПИ ВАСИЉЕВИЋ

отворио школу у Арнаут махали. Испитујући ове прилике у Битољу 1897 г., наишао сам'на многе Грозденовићеве ученике, који су 1800 деведесетих година одржавали нашу народну ствар у Битољу.

Године 1859, дошао је у Битољ за учитеља и Јордан Х. Константинов. Неоспорно је да је Јордан од свих дотадашњих учитеља у Битољу био најспремнији. Због тога, што се у почетку држао уз митрополита, Јордан Х. Константинов је и потиснуо Антонија Грозденовића; он је био први који је у битољску школу унео бугарске књиге. Али, као нигде где је био, Јордан се ни у Битољу није могао одржати. — Бугарски писци наводе, да су га свуда гониле грчке владике, међутим, Јордана ни у Битољу нису хтели чланови црквено-школске општине; отерали су га после неколико месеци. Јордан Х. Константинов је, својим неодмереним .испадима противу митрополита, учинио, да се, све до 1874 г., бугарска школа никако није могла ни отворити у Битољу. Видећемо, да се некакав Василије Манчев, родом из Свиштова, шест пуних година, од 1860 — 1866, трудио, да у овом месту отвори бугарску школу, па није успео").

До тога је времена била отворена и српска школа, српскога модернога метода, и са српском наставом. Такво стање у школи поставио је Димитрије Зинзифов, који је учитељевао у Битољу, изгледа, од 1859—1862г.— Зинзифов је учио у Србији. И он је предавао из црквено-словенских књига, али главни предмети су му били по модерној српској настави. Зинзифовљеви ученици су били Михајло Хаџи Поповић, Михајло Апо, сви из братства Модевци, Стефо Бакал и многи њихови вршњаци из бољих кућа. Кратко време, Стефо Бакал био јеи помоћник Зинзифова.“)

За Зинзифовљева учитељевања, и у осталим школама у Битољу, почело се предавати из нових српских уџбеника. Поред Зинзифова, били су још учитељи: Мина Бишта из с. Магарева, који је предавао у школи и грчки; Спаса Наумовић и Коста Наумовић. У то доба је Грк Стила био словенски псалт у цркви Св. Димитрија. Кад је Зинзифов отишао у Русију, ради вишег школовања, заменио га је псалт Стила.

') Мебр. ХМ], с. 428. — Писмо Манчева (Из Архивата на Н. Геров 1, с. 587); (АБСбр. ХИ. с. 54).

2) На Србскш Буквар, који је Ив. Иванић (Годишњица Н. Чупића, књ. ХХХИ, с. 252), нашао у Битољу има српских, писаних записа 1857 г. у Бишољу.