Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 127

Он је држао школу у Широком Сокаку, а Стефо Бакал ону у Белој Чешми.

У погледу српске наставе онога времена, упоредо с градом Битољем ишла су и главна места у његовој области. На пр. сељани села Буфа, сада под Грцима, још г. 1856, слали су свога човека у Београд да изиште нове српске уџбенике за њихову сеоску школу. Тада је Буфској школи био уступљен велики број уџбеника и школи одређена и новчана помоћ“).

Оридска Област — У одржању и продирању наше, уопште словенске наставе у јужним градовима, у којима су постојале јаке грчке школе у почетку Х1Х в. Орид је најинтересантније место. Доста је да напоменемо, да је све до 1800 педесетих година, и у самом Ориду, од хришћанских, постојала само грчка школа. И сам Димитрије Миладинов је, све до 1850 г., предавао у Ориду из грчких књига. Кад је руски научник 8. И. Григорович био у Ориду, г. 1845, није могао наћи ни једнога човека у Ориду, ко је могао читати словенски; ко је знао читати, знао је писати само грчки. Све до 1850 године на гласу је била оридска школа, али на грчком језику. Изузимајући оне који су се иселили из Орида, до тога времена нико од Ориђана, ни на страни, није учио словенски.

Први после Дим. Миладинова главни учитељ у Ориду, који је, поред грчког, знао читати и словенски, био је Григорије Прлинчев. Он је постао учитељ тек 1850 г. и учитељевао је у Ориду шест година, па је отишао у Дебар. До доласка свога у Дебар, Прлинчевић није имао никаквих, ни српских ни бугарских, књига. У Дебру је затекао српске књиге и из њих је тамо и предавао. Прлинчев ни доцније није знао бугарски. Напоменули смо да му јето одрекла и стручна бугарска критика“). Споменули смо да је и сам Димитрије Миладинов писао на оридском говору грчким писменима“). У Ориду се почело учити словенски тек од 1859 г. Први су у то доба почели словенски учити Григорије Прлинчев и Аћим Сапунџијев, и то више на месном говору. У само то доба, поред њих

ђ Држ,. Арх. — Мин. Просв. г. 1856, М 2634/56.

2) Сам о себи говорио је Прлинчев да: пошто не зна ново бугарски, он пише старо бугаргжи, а зча се шта је било то старо бугарски. Ради учења бугарског језика, Прлинчев је, 1860 г., ишао и у Цариград.

8) Он је 1811 г. неколико молитава превео са грчког више на оридски говор но на црквено-словенски, па и то нетачно (АБСбр. М!, — с. 2).