Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

128 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

двојице, словенски су у Ориду знали читати још њих тројица, и то се читање звало српско чишање и српска азбука, „Ср5бскшие буквари““). У самој тој првој словенској, односно српској школи 1859 г., предавало се из српских уџбеника модерне наставе. Брзо потом, и у Ориду, с борбом противу грчких владика, почиње и борба између српске и бугарске наставе.

Докле је у Ориду овакво стање владало за словенску школу, дотле је у свима главним местима у области, која су у свему другом била под утицајем Орида, држала у школама, готово, само словенска настава. У целој Струшкој Области у Дримколу, словенска се књига никако није Претргла, док грчка књига и школа народним масама није ни била позната. 7 ово доба, у целом Дримколу свега се у једном селу у словенској школи, учило и грчки. Та је школа била у с. Враншшту. Има случајева, где је која словенска школа у овој области (с. ГТодгорац, Вевчани и др.), и доцнијих година, по нужди, привидно узимала на се име грчке школе. —

У целој Оридској Области, школе манастирскога метола познате су још од почетка ХЛХ в. У многим од тих школа, у Струзи, Лабуништу, Боровцу, Вевчану, Подгорцу, Нерезима и т. д. још од 1800 четрдесетих и 1800 педесетих година наћићемо, поред књига манастирског метода, и нове српске књиге.

Дебарска Област — И ако је град Дебар, од 150—200 година на овамо претежно арнаутско-турски, он је на целоу Балканском Полуострову одавно био познат по својим зографима, који су живописали цркве и украшавали их дрворезом и позлатом; по својим зидарима“) и великим сточарима, ћеха-

7) Ово је значило: модерна српска настава, јер је народ школу и учење већ сматрао за српско, српско-славјанско (В. и Годишњицу Н. Чупића, ХХХМ с. 119. — Српско писмо у Нишу). За Орид в. Спространова: По вљзраждането на градђ Охридљ (Сбр. ХШ, с. 638—634).

2) Најбоље зидарс у целој Дебарској Области даје Галичник. Најбољи међу галичанским зидарима, у првој половини ХЈХ в., били су: Веље Личеновски и Кузман Колоић. Обојица су водили и највеће тајфе (групе зидара). Први је водио тајфу по Солунском Вилајету и даље, а други по Румунији, Галичани зидари радили су свој занат само на гурбету; у Галичнику ви за себе нису хтели да зидају. Њима су ту радили улуфи — мали мајстори, махом потурчењаци из Реке. — Испитујући ове прилике по Голом Брду (дебарском) 1913 г., у Требишту сам наишао на Србе муслимане, који су, годинама, зидали само мостове на железничким и другим главним путовима по Полуострву. По том послу, прелазили су н у М. Азију н Мисир.