Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 129

јама. И ако су зографи само Мијаци, и они су се, готово свуда, називали и потписивали дебранци и дебарци; „из дебарску державу“.

Зографска уметност изучавана је највише у Бигорском манастиру Св. Јована. Овај манастир је био најживљи извор, у исто време и чувар, наше зографије и наше просвете у оним странама. Од Скопља, па до крајњих граница наших земаља на југу, држао је јак утицај Бигорског манастира у целом XIX Beky. Јак утицај је овај манастир вршио и на сам град Дебар. Сви старији људи из Дебра, који су хтели нешто више да науче, учили су књигу у овом манастиру. Школу су у овом манастиру учили многи чак из Тетова, Струге и других, удаљенијих градова'). ,

Дебранци су још од постанка Србије имали јаке везе и са Србијом. А и у Србији је, још од њеног постанка, поклоњена велика пажња Дебарској Области и Бигорском манастиру. Између осталога, српски владаоци, кнез Милош Обреновић и кнез Александар Карађорђевић, поклонили су Бигорском манастиру звона и многе друге црквене ствари.

Како у самом Дебру ранијих година ХЛХ в., тако и у области његовој, зографи су били најписменији људи. Они су били и учитељи у овој области. Сваки је зограф био и постриженик. Пролазили су они, свуда, као најписменији у оним областима, док се није јавила бугарска пропаганда и почела и на њих вршити свој утицај.

При свем том што је главни просветни центар био Бигорски манастир, и у самом Дебру је стално постојала школа манастирског метода. Али, исто тако, Дебарска Област је једна од оних области на крајњем нашем југу у које је рано продрла и нова српска књига и настава.

Од првих, по времену, учитеља у Дебру, зна се за учитеља Креста Аџијевског. Он је био главни учитељ од 1843—1856. г. Био је хром, и био је и сам зограф. Као што смо већ споменули, године 1856, дошао је у Дебар за учитеља Григорије Прлинчевић из Орида. Прлинчевић је у Дебру, поред црквено-словенских, затекао у школи и српске књиге. И он је из тих књига учио децу, а и сам се учио словенски и новој српској настави.

7) Пок. Спаса К. Шуменковић (из с, Боровца) у овом је манастиру учио школу.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 9