Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

130 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

За време Гр. Прлинчевића, у Дебру је, кратко време, био учитељ и Крста Петровић-Биновски из Галичника.

Марта 18 год. 1857, Арсеније Дукић, првак из Дебра, донео је у Београд Министру Просвете представку дебарских грађана, којом га моле да им се пошљу књиге за цркву, коју су били онда подигли. Уз књиге за цркву, послато је доста и нових српских књига за школе, и послата им је и помоћ у новцу:). У исто време, кад и Прлинчевић, био је учитељу Дебру и Тофа Димитријевић. (Он је био учитељ манастирског метода, а предавао је и из нових српских уџбеника.

Докле је Тофа био учитељ, не зна се тачно, али њега је, као учитеља, затекла Марија Вујшћка, која је, првипут, из Београда дошла за учитељицу 1866 године. М. Вујипка је «отворила у Дебру и женску школу.

Доласком М. Вујићке у Дебар, дубоко се улази у 1800 шездесете године.

Самим тим што је наш, хришћански, живаљ у Дебарској Области у ХЛХ в. остао у компактној маси само у источнојужној половини области, у тој страни области је, у више места, стално постојала школа и пре 1800 тридесетих година. Прослављени дебарски зографи, и ако носе име града, великом већином су из разних села у тој страни области. У селима у тој страни области, уколико је, ван Бигорског манастира, негована уметност зографска, негована је, у највише случајева, ако не и једино, преносећи се од оца на сина. Испитујући ове прилике у Дебарској Области 1913 г. казивали су ми, да су сви из братства Фрчковци у Галичнику били зографи од давне старине, и набрајали су их на четрнаест. Друга зографска села су: Осоје, Лазаропоље, Тресонче, Галичник и т. д.

И по самом позиву дебарских просветних људи, зографа, све су те школе у области дуго задржале манастирски метод. Али, и поред тога, нова српска књига давно је продрла свуда у тој страни области. Готово све док се није и у оним странама, од 1800 педесетих година, појавила бугарска књига, сви су писани састави света из ове области на црквено„словенском, помешаним са месним говором и српским књижевним језиком, који су они прихватали, читајући и учећи нове српске књиге.

у Држ. Арх. Ф. Мин. Просв. 1861 М 946.