Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 19

Галшаник — Под другим, и повољнијим, условима него Дебар, и упоредо са Дебром, развијало се и село Галичник. У погледу националног и културно-просветног развитка, Га„личник је ишао и испред Дебра. По великим сточарима и великим мајсторима, Галичник је у целој Деборији држао прво место. А у погледу зографа, држао је четврто место у целој области. По свом сазнању, галичанци су се кретали по многим културним странама Полуострва. Мајстори галички, годинама су остајали на гурбету; велики његови сточари сваку зиму су проводили по тесалиским и скадарским странама. По тим својим лукративним пословима, знатно су се подизали материално, и мање су осећали арнауско-турски притисак. М сами послови, којима су се галичанци највише бавили, изискивали су све веће знање читања, писања и рачунања. Отуда се, поред зографа, галичанци могу узети за најписменије становнике Дебарске Области.

Што се саме јавне, сеоске, галичанске школе, оне манастирскога метода, тиче, зна се да је постојала још од 1800 двадесетих година. Од најистакнутијих галичанских учитеља до 1800 шездесетих година зна се за Јанићија Шена и Крсту Петровића-Ђиновског. О обојици се зна, да су учили из црквенословенских књига са додашком PB и ћ, хоће рећи, и из нових српских уџбеника.

О Крсти Петровићу-Ђиновском испитивао је руски писац 11. Ровински"). М он јео њему утврдио ово што рекосмо. Уосталом, о томе говоре Крстине писане ствари, од којих неке износимо у ЈММ одељку. Петровић и Шен били су и родом галичанци.

Уопште узевши, поред црквено-словенског, поменути учитељи у Галичнику предавали су и Српски Буквар, Читанку, Приче из Старога и Новога Завета, Свештену Историју и Српску Историју. Уз Крсту, био је учитељ — помоћник, његов син Гјанајош, који је показао велику вредноћу у раду.

Лазаропоље — Може се рећи, да је треће место у Дебарској Области било село Лазаропоље. Не само по величини, већ и по заузимљивости његових становника, оно стоји на челу свих села у овој области. И ако се, у култури и опхођењу, сеоски становници не разликују много од оних у самоме

7) Черногорил вђ ел прошломђ и настотцемљ... до»