Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

132 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Дебру и Галичнику, ипак се за Лазаропоље, непретерано, може рећи, да оно даје тон свима дебарским селима. О школи манастирскога метода у Лазаропољу зна се такође од почетка XIX Beka.

Како су лазаропољски зографи писали црквено-словенски,. и неговали српски језик, види се на свима записима у цркви лазаропољској, која је зидана 1836 и 1841 г.') и, на свима. онима, по другим областима, у оним странама, које су они зографисали.

По испитивању 77. Ровинскога“), види се да је учитељ. Крста Петровић-Њиновски учитељевао и у селима у овој области: Врбену и Кракорници, где су, на тај начин, постојале школе манастирскога метода.

Кичевска Област — И ако по сасвим другим узроцима и околностима, него град Кратово, Кичево је, поред Кратова, једини још град у нашим јужним областима, у чију старовремску школу, све до краја 1800 шездесетих година, није продро нови метод. И ако је, у административном погледу, одавно пролазило као варошица, Кичево се, као варошица, у ствари, изразило тек у другој половини ХПХ в. Дотле је велики проценат и самога Кичева годинама проводио на печалби у разним странама Полуострва, па и ван овогаз); највише их је било на печалби у Србији“). Многи од печалбара одводили су са собом и своју мушку децу за рад; многи су од њих тамо и научили читати и писати, колико им је билопотребно. До поменутога времена, и кичевско становништво је било стално патриархално национално. Тако конзервативно и, по географском положају свога града, тако рећи, и потпуно изоловано од свакога трговачкога и индустрискога саобраћаја и промета свога времена, у Кичеву се задовољавала потреба и скромно писменим људима.

') Гласник Скопског Научног Друштва, књ. Ш, св. 1.

2) На пом. месту.

8) Кичевци и Поречани су целога Х/Х в. били познати као најбољи: пекари; о том су се занату и бавили највише и ишли у печалбу по целом Балканском Полуострву, у М Азију и у Румунију. Вазда их је доста било и у Србији. Статистички се утврђује, да је, у Србији, од свих пекара саз стране, највише било кичеваца и поречана.

+) Вук (Рјечник ... код те речи).