Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

-ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 138

На такво Кичево, јак је утицај вршио културно-просветни центар из ранијих векова у близини његовој; то је чувени кичевски манастир Пречиста.

По писаним податцима се зна, да је овај манастир био отворен у ХУШ в,, и да је, и у то доба, било у њему учених калуђера, који су писали и преписивали књиге црквене садржине. С врло малим изузетком, тај преписивачки рад у овом манастиру носи српско-словенски карактер'). У ТУ одељку ћемо описати велики један зборник ове врсте, из овога манастира, из краја ХУШ, или почет. ХЈХ в.; то је препис /7едесет и _једног чуда и неколико одељака из Србуље.

По запису на овоме зборнику види се, да је тај препис извршио кир Симеон Еронда. На првом месту тога лепога преписа стоји запис Хаџи Матеје из 1803 г., из кога се види да је Хаџи Матејин учитељ био Еро Симеенљ. Кадгод сам ове прилике испитивао у Кичеву, долазио сам до уверења, да су Симеон Еронда и Хаџи Матеја били у кичевском манастиру и учитељи. На истом зборнику стоји и турски запис Живко даскал. Испитивањем ових прилика, долази се и на овога калуђера и учишеља Живка, у истом манастиру, и у самом Кичеву. Како је то било крајем ХУШ и почетком ХЈХ в., ти, за своје време, велики учитељи, вршили су јак утицај и на само Кичево и, у погледу просветног и интелектуалног развитка, задовољавали целу област. Као што је, у оно доба, било свуда, ко је из Кичева желео, да што више научи, одлазио је у манастир овим ученим калуђерима и учио се, па се одавао свештеничком или учитељском позиву. Има трагова, из којих се види, да су у овај манастир долазили, да се уче, многи и из даљих места у оним странама.

Првих деценија Х]ЈХ в. у овом манастиру налазимо такође велике учитеље: Хаџи Серафима, Софронија и Хаџи Теодосија, игумана манастирског. Види се да је Хаџи Теодосије руководио народним пословима и у самом Кичеву.

Око половине ХЈХ в. налазимо у овој страни јеромонаха Атанасија, Хаџи Симеона, игумана, младога Козму идр.

При свем том, има писаних података, да је у манастирску школу, још 1800 шездесетих година, продрла и нова српска књига. — На молбу настојатеља Крчевског манастира, „јеромонаха Хаџи Симеона сљ братил“, која је била, г. 1866, упу-

!) Главни преписивачи су: Симеон Еронда, Хаџи Матеја и Хаџи Теодосије.