Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

134 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

ћена кнезу Михајлу, Министар Просвете, К. Цукић, одлучио је, под 2 фебруаром пом. год. „да се даду књиге школске и десет дуката као помоћ учитељу (у том манастиру) с тим да подносе, доцније, извештаје о стању и успеху училишта, па ће се и даље помоћ и књиге давати“ '),

Под тим околностима, школа манастирскога метода у самом Кичеву сматрана је као одељење оне у манастиру Пречисти. Под утицајем манастирске школе, кичевска се школа јако и индивидуалисала на бази националнога карактера кичеваца. Све што су кичевци онога времена писали, писано је старо-словенски, помешано са кичевским говором, са ђић, са битним особинама српског језика.

Као, готово, свуда у оним странама, и у Кичеву се памте учитељи од 1800 тридесетих година. Од тога времена, па до 1870 године, докле је у овој школи држао чист манастирски метод, учитељи су били: Живко, даскал, за њим Ганаско, родом из Кичева; затим Јован Гоп Кузмановић, родом из села Врањешнице (Кичево); /7о8 Рисшо Николић, родом из Кичева, и брат му Арсто Попоски. После Крста био је Лимаштрије Симњановић, потоњи кичевски свештеник, родом из Кичева, па поново Арсто Николић и Јаћим Стршен (Богдановски), из истог места, од 1867—1870 године»).

Али, ако су школе у овој области, у погледу метода, биле онако конзервативне, кичевци, који су у Србији научили читати и писати, и сами ученици манастирске школе, још од прве појаве српских модерних књига, пригрлили су српску књигу, и ако су је с муком преносили из Србије у своја места. А откако је и у Кичеву, од 1869 г., заведена школа са модерном српском наставом, она је била стално јако посећена, и није престала ни под најтежим приликама.

Тетовска Област —- У односу на просветне прилике у Тетову, у почетку ХЈХ века, за Тетово је везано име Кирила Пејчиновића, бив. старешине Маркова манастира у Скопској (Области и манастира Лешка у околини Тетова),

1!) Држ. Арх. — Мин. Просв ПА 691. 2 фебруара 1866 г. — Крчевски манастир.

=) Утицај школе манастирскога метода у Кичевској Области види се и на Летру Анђелковићу, из села Орланца, HM Јовану Наумовићу, који су

материално помогли, да се, г. 1870, у Београду штампа Молитвословљ, који је „саставио“ Ангел Димитријевђ Прилепчанин.

5 О Кирилу Пејчиновићу в. Ст. Новаковића, Ђ и Ћ у македонским дијалектима — Глас Срп. Краљ. Академије ХИ; — Љуб. Стојановића, Стари