Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 135

Ако је тачна белешка'), да је у Тетову, у почетку ХЈХ в., живео неки Михајло, заробљеник из Србије, који је, по сродничким везама са ондашњим тетовским деребејем, Реџеп пашом, могао да штити хришћанску школу, он је помагао Кирилу Пејчиновићу. и у црквеним иу манастирским пословима.

Осем тога, Тетово је, и у времену које нас интересује, трпело утицај манастира Бигорског и града Призрена. У оном времену, оно је насељавано из дебарских и гостиварских села) Исто тако, Тетово је било у јаким везама и са Србијом. Зна се да је било првака из Тетова, који су допирали у Двор српских владалаца. Познати су тетовски трговци, који су лиферовали српском двору јабуке и тетовско кестење. У Београду, и у многим крајевима у унутрашњости Србије, познати су били и тетовски млекари и воћари.)

При свем том, у Тетову се, сем за Кирила Пејчиновића, не зна ни за кога другог учитеља до 1800 тридесетих година. Први учитељ, о коме се од онога доба зна, био је архимандрит Серафим, родом из тетовског села Јелошника. То је познати Хаџи Серафим, архимандрит, који је много учинио за просвећење Тетова“) Међу претплатницима на

српски записи и натписи, бр. 9241... — Др. Лазара Мирковића, Кирил Пејчиновић, Доситеј Јужне Србије (Браство XIX). — M y Бугара је доста њих писало о Пејчиновићу.

1) MCBp. XI, c. 410—411. 2) Према личном испитивању тетовског насеља.

80) Тетову онога времена, Гедеон Јуришић, (Дечански Првхнап с. 150), пева:

„Ој Тетово Србства поносито, Златне жице тетиво предраге, Стреле твоје вршак дијаманта. Брани славу твојије предака“.

По Гедеону Јуришићу, Тетово онога времена било је „образац своје народности. Тетовци, преко свег томлења и угњетенија, која од тирана 34 TOлико столјетија трпе, нису заборавили своје народне обичаје, по којима и дан данашњи, кад славе светог ког, по старом српском обичају дижу у славу Божију и певају“ (с. 105).

Исте оне године (1852), Србски Дневник, у бр. 13, донео је о Тетову ову белешку. „Овде је сада, калуђер један из манастира србског близу Тетова налазећег се (то је ман. Лешак). Он тражи помоћ за оправку свог манастира, која му се, надамо се, одрећи неће, јер издржавати сшаре споменике своје, а то су манастири задужбине наши стари владатеља, спада у дужност овостранском србском народу“.

8) Он је умро 1848 г. и сарањен је у порти пркве св. Спаса у Скопљу. Још (г. 1926) стоји његова надгробна плоча с натписом: „ЗАК почикаета DAR