Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

140 ' Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

зренски првак, трговац Димитрије ЉМладеновић-Мишетевић, довео је, г. 1857, из Скадра у Призрен за учитеља Пиколу Мусулина“) Поред модерне српске наставе, Мусулин је у Призрену почео развијати и српско, карловачко, појање у цркви и у народу, и народни дух подизати ка националној еманципацији. Међутим, по интригама око рашко-призренскога митрополита Мелетија и учитеља Мусулина брзо се изродио сукоб између ова два главна човека у Призрену. Та распра између Мусулина и Мелетија свршила се Патријаршиском „анатемом на Мусулина и стварањем неповерења турских власти према Мусулину. Г. 1859, Мусулин је морао напустити Призрен. Отишао је на Цетиње, и никада се више није вратио у Призрен).

Више национално-револуционарни, него просветни, рад Н. Мусулина везао је за његово име народне симпатије не само у Призрену, него у свима оним странама, докле се год чуло о њему“). Рад Мусулинов одјекнуо је и у Београду“).

5 Мусулин је био родом из с. Гомирја близу Дубровника. Он сеу књижевним радовима и потписивао Гомпирац. Свршио је Богословију у Срем. Карловцима. Године 1855 дошао је за учитеља у Скадар. 0 Мусулину в. Браство, ХГУ, (Н. Мусулин) 17. Костић, Споменица, с. 36 и др.

>) Брзо после тога прешао је Мусулин у Србију и дуго година је био учитељ у В. Градишту, Смедереву н Београду (Држ. Арх. — Мин. Просвете Мо Године 1863, штампао је Мусулин, свој спев До зоре: ! Попевка о победи на Граовцу; П О бомбардирању Београда. Овај Мусулинов спев издао је Сава Ж. Обрадовић из В. Градишта. Год. 1866 штампао је Малш дарак, написао и љубимој младежи српској посветио... (Ст. Новаковић, Српска библиографија на дот. мл

5 О Мусулину сам доста слушао и побележио и у Скопљу, Приштини, Тетову, Куманову и Врању.

+) Има писаних података, да је српска влада и дотле помагала призренске цркве и призренску школу. А год. 1861 сам „Књаз на предложеније Управе [179 136, благоволео је закључењем совета одобрити да се општини призренској у Старој Србији у име издржања учитеља 600 гр. порез. за ову рачунску годину може издати из ванредне потребе целог правленија одређене“ (Држ. Арх. — Мин. Просв. г. 1861, Мо 326/363.

Исте године, лист Видовдан, у бр. 111, донео је о призренској школи белешку: „У Призрену постоји српска школа у којој има до 200 ђака. Ту скоро заведена је и женска школа. Учитељ основне школе за мушку децу, Никола Мусулин, ђак карловачке семинарије, хтеде завести и један виши разред за мушкарце, н већ је био скупио до 20 ђака, ал му у том стаде на пут митрополит Мелентије и забрани му зашта и крошта...“ [Допис је овај тачан н о школама н о броју ученикај.