Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

142 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

га упутио у Призрен. Ставрић је са Новичићем радио у вишим, продужним разредима. Кад је,г. 1871, установљена Богословскоучитељска школа, и Ставрић је био постављен за наставника ове школе.

Поред осталих потреба и побуда, и онакав просветни напредак у Призрену допринео је и убрзао отварање, г. 1871, Призренске Богословско-учитељске Школе.

У оно доба, унапређено је школа у више места ну Призренској Области.

Приштинска Област — У културно-просветном погледу, Приштина је била под истим околностима под којима је био и Призрен. Шта више, удаљена од непосредне надлежности рашко-призренског митрополита Грка, и без примесе туђег, хришћанског, елемента, у Приштини се српска настава развијала без борбе, какву је, у више прилика, водио и сам Призрен. На Приштину је много утицала и релативна блискост границе Србије, и све јаче развијање просвете у Србији. Има знакова, да су Приштевци рано покушали да се у Приштини расади чиста, нова српска настава, али, све до краја 1800 педесетих година, иу Приштини је држала мешовита настава, манастирскога и новога метода'). Модерна српска настава загосподарила је у Приштини нарочито од доласка за учитеља Милана Д. Ковачевића. По свршетку Кримског рата, у току три прве године, један за другим, појавило сеи у нашим јужним областима неколико спремних и способних учитеља и просветних, и националних, радника. Између осталих, прво место заузимају Никола Мусулин, Ђорђе Милетић и Милан Д. Ковачевић. Заједно их спомињемо и по томе што су, тако рећи, заједно и дошли из Војводине и Далмације у Србију. Готово у исто време су и прешли у оне наше неослобођене крајеве.

Са свом тројицом смо се већ срели у другим јужним градовима. Овде ћемо, укратко, изложити рад Милана Д Ковачевића у Приштини“).

1) Србски Дневнико од 26 јула 1852 г. (бр. 13) донео је овај допис:

„Житељи вароши Приштине у Старој Србији, желећи школу једну из више разреда састављену подићи и установити, траже способна у Србији учитеља. Али и њи у Србији нема довољно. И тако ће жеља приштинаца, да у вароши својој подигну (школу 2) остати неиспуњена може бити за дуже време, ако се калуђера не нађе, који ће децу малу учити“.

2) Милан Д. Ковачевић родио се у селу Јамини у Срему, 10 авг" 1821 г. Имао је породичну традицију да му се претци, још под патријархом