Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 153

стојала, готово, никаква, ни државна ни приватна, иницијатива и организација за просвећивање својих сународника у оним странама. Колико је, нешто, и било те иницијативе, она се јавља тек од 1800 педесетих година наовамо. Од тог времена се примећује старање о овоме у неослобођеним областима Митрополита Михајла, Јов. Бели Марковића и неких београдских трговаца. Први гласу Народној Скупштини о овоме чуо се тек 1864 г.') Жеља, која је онда изражена у Народној Скупштини о школовању наше деце у Турској, пренета је била у старање надлежног Министра. У оно доба, сами су се наши сународници одонуда старали о просвећивању свога подмлатка; обраћали су се Српској Влади и у њој су, у ве ћини случајева, налазили и моралне и материалне потпоре: кадгод и у новцу, а свакад у школским уџбеницима. Али, и то тек од Кримског рата наовамо. О набавци школских књига онамо, и даље су се старали најпре сами учитељи, потом владике, црквено-школске општине и трговци.) У школама у оним градовима, још од 1800 тридесетих година, налазимо готово све предмете наставе, која је, у оно време, и у Србији владала, као: Веронауку, Српски језик, Писменицу, Рачуницу, Земљопис, Српску историју, Свештену историју, Општу (всемирну) историју, Шрквено певање, Лепо писање, Писмене саставе; у некима (Прилеп, Приштина, Велес ит. д.) предавана је и Гимнастика, Трговачка кореспонденција (писмени састави) и Цршање (Прилеп, Приштина и Скопље).

У програму Јордана Х. Константинова у Скопљу (1848 —92), налазимо и предмете, који спадају у наставни програм за пуне средње школе онога времена“). Али, ако је програм овај био далеко од стварнога програма за ондашње школе у оним странама, и за школу Јордана Х. Константинова, стручни наши учитељи онога времена учили су своје ученике много чему више, него што су смели и казивати шта све предају својим ученицима. · Познати су нам неки случајеви и по писаним податцима“).

5 Жив. Живановић, Политичка историја Србије, !, с. 109 „и како би код нас могли више науке изучавати младићи из Турске“. =) Српство г. 1] с. 69.

3) А. Вошв, Кесце! а4' Шпааез ејс. с. 211. Раније смо навели и друге податке о овоме,

+ Макензијева и Ирбијева, па пом. м. с. 177 и др.