Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

154 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

По којим се новим школским уџбеницима предавало у српским основним школама у оним крајевима, види се из спискова уџбеника, које је Министарство Просвете у Београду слало овим школама. То су: Штица, Србски Буквар, ТТрва Читанка, Друга Читанка, Трећа Читанка, Собрани Молштви, Мали. Катихизис, Мала Свештена Историја, Мали обшти земљоћис, Мали земљопис Србије и Турске, Мала Србска Грамашика, Мала Историја Српскога Народа, Гисмени састави, Србска Прегледница, Атлас за основну школу, Српцашељна таблица и т. д. В. Држ. Арх. — Мин. Просв.

Поред школских уџбеника, у многе крајеве у оним странама, и пре, продирале су и црквене књиге, које су одношене из Србије, или као поклон Српске Владе црквама, или купљене за приватне људе. Исто тако слата су из Србије и одјејања, црквена звона и друге црквене утвари. Између осталога, познати су поклони кнеза Милоша Обреновића 1837 г., кнеза Александра Карађорђевића 1850 г. Бигорском Манастиру, Манастиру Трескавцу и др.')

Преписивањем књига из наше старије књижевности; штампањем у нашим штампаријама од ХМ! в. на овамо, и, све јачим штампањем српских књига у Бечу, Будиму, у Војводини и другде, од краја ХУШ в., српска се књига, све више, множила и све се више појављивала и у нашим јужним областима. Шта је друго могла бити, него сраска, књижарница Хаџи Трифуна у Скопљу у другој половини ХМ в.“), и које је друге, него српске књиге могао, г. 1848, поклонити скопској школи

1) У Поменику Бигорског Манастира налазе се и ове белешке о овим поклонима:

Сипћ шеств имена с5бтб отђ пресвђтлаго Киаза сврбскаго, Милоша Оеодоровића во лето (Ф Христа. алз. Авгастђ 1:

1. Милошњ, 2. Јизбица, 3. Миланђ, 4. Михаилђ, 5. Јованђ, 6. Ефремљ

Син же девјатђ имена с5тђ от пресвђтлаго кнјаза Сљрбскогљ Алексансандра Кара-Георгевића вљ лето (0 Христа. аббн г.

1. Александрљ, 2. Персида, 3. Полексија, 4 Клеопатра, 5. Петарђ, 6. Елена, 7. Андрса, 8 Георгија, 9. Константинђ.

Држ. Арх. — Мин. Просв. 1861, Хе 404 и др. — „Књига, без ових што се предају у свим + разреда — имамо прилично и друге за више науке које се од части и предају... имамо богословски, гимназиски и филозовски“

(Световид 1867 бр. 71). Из Призрена,

=) Има бугарских, обавештсних, писаца, А. Теодоров (Период. Спис. ХМ с. 200 и даље), који узимају, да су, у прошлим вековима, српска књига и српски утицај струјали иу самој Бугарској, а камо ли у јужним нашим обла-