Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 155

Хаџи Кочо Икономовић, скопски првак. 8. А'нчов') пише, да је, око 1850 г. скопски првак Костадин Икономов, словенској школи у Скопљу, „вложилђ самђ 15,000 гроша и подарилљ на училиштето сволша библиошека колшо имала повече oidb 500 разни книги“. М ако је сазнао у Скопљу, ко је био тај Костадин Икономов, и какве су биле књиге, што их је поклонио скопској школи, К'нчов пише да то не зна, — Костадин Икономов је потоњи Хаџи Кочо Икономовић. Син је митрополитскога намесника у Скопљу, Иконома Димитрија, и из старог, познатог братства скопског, Бановића. После куће Хаџи Трајковића, кућа Хаџи Коча Икономовића је волила у Скопљу прву реч у свима градским пословима. Око 1865 г. ишао је Икономовић у Јерусалим и са собом водио ћерку од 10 г., Цвету — Хаџи Цвету, и малога сина Димитрија — Хаџи Димитрија. Хаџи Кочо Икономовић је био у тајној преписци са српским управним круговима. Водио је преписку и са истакнутим скопљанцима, емигрантима у Румунији. Према провереним тачним податцима, први је био Хаџи Кочо Икономовић, који је из Србије донео неке нарочите „Рачунице“, у којима је било образаца за писма: владикама, судовима и другим државним властима и великим људима... Те рачунице Хаџи Кочо је раздавао скопским породицама са својим потписом: на дар од Х. Коча Икономовића. Уз те рачунице, раздавали су Х. Кочо и син му Х. Димитрије, и „Букваре“, „Читанке“, и календаре...

Од тих књига, многе су доскора чуване у многим скопским кућама. Ја сам неке од тих књига виђао у кући г. Димитрија Х. Зафировића, и то све до пред сам Европски рат.

Као на књигама, које је раздавао на дар, Х. Кочо сеи на писмима потписивао Х. Кочо (и Коћо) Икономовић. Има сачуваних неколико његових писама, и свуда се тако потписивао. На писму, на пр., писаном епископу Пајсију у Врање, које је својом руком писао бугарски учитељ и агент у Скопљу, Стојан

Костов, овако се потписао: об доћо гасна.

стима; да су писци из „Западне Бљлгарије“ — јужних српских области (Хаџи Јаћим, Кирил Пејчиновић и др.) писали и издавали књиге „240 словњно србски езикљђ“: да су и Сафроншевци били под утицајем на благоприлтен за това лохљ ошкомљ Сробил“ ит. д.

) Град Скопие, с. 117.