Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

156 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

И кад не би било све ово овако, питање је, каквих је других, него српских, више од 500 књига, могао Х. К. Икономовлћ поклонити скопској школи 1848 г. Јер, баш, према бугарским податцима!), до 1847 или 1848 г., кад је Јордан Х. Константинов дошао у Скопље за главног учитеља, и кад се словенска школа снабдела средствима, у Бугара је, уопште, штампаних књига било нешто преко стошине. У ствари није, али и кад би се узело, да је, ма и половина од тога броја књига већ била у Скопљу, које су, и чије су, онда, биле оне „друге књиге, него српске.

Као што смо већ видели, од Кримскога рата наовамо почињу се, у оним областима, јављати учитељи „бугарскога“ Беланкастарскога мегода, и они су почели, поред школских уџбеника, доносити и друге бугарске књиге. И, као што су се од тога доба почела борити два утицаја уопште, борба је почела и између српских пи бугарских књига за народ.

Видели смо да сепо манастирском методу учило све напамеш, на изуст. Откако је у школама, у оним крајевима, продро модеран српски метод, од тада се почело учити, оно што се учило, више са разумевањем. У већини школа напамеш не само што се није тражило, него се и сузбијало, и узимало као негативна страна ученика. По тој својој напредној, а доцније и корисној, страни, одликовао се српски метод и према бугарском. Бугарски учитељи, од реда, тражили су учење напамеш. А и морали су Бугари тражити учење напамет, како сами кажу: папагалски, јер је деци у нашим јужним областима бугарски језик био неразумљив. Да су бугарски учитељи пустили, да се деца изражавају својим речима, то не би било бугарски. Учење напамет у бугарским школама захтевала је и њихова просветна дирекција у Цариграду иу Бугарској. Од учења напамет одступили су Бугари у доцније време, пошто су језик у својим уџбеницима доста саобразили народним наречјима у јужним областима. И то је један од главних узрока, да су српски уџбеници били врло омиљени. Поред овога, што споменух, и ова је околност утицала да српски уџбеници омиле ученицима. Српски уџбеници су били методски срачунати, и у односу на избор садржине и на величину њену, а Бугари, као у свему, учинили су и са својим

5 Мебр. 1Х, А. Тодорова, Книгопис и Ст. Новаковић, Српска Библиографија до 1848 г.