Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 157

уџбеницима. Стога што су им уџбеници, у главноме, били преводи с рускога, били су опсежни, и по садржини тешки).

Поред школских уџбеника, продирале су у оне крајеве и друге нове, српске књиге. Има трагова, да су са српским, продирале из Србије и бугарске књиге, које су биле штампане у Србији. У прво време, и за приватну потребу, одношене су биле највише црквене, па оне религиозно-моралне садржине књиге и песмарице.

Иако су грчке црквене власти врло мало трпеле словенске, уопште, а, напосе, српске књиге, оне су, ипак, допирале до крајњих граница наших јужних крајева. Још има живих људи у јужним областима, који памте, каква су све средства и грчке црквене власти и бугарска организација у тим крајевима, употребљавали против Старога и Новога Завета у српском преводу“). У том погледу, упоредо са грчким владикама ишао је и сам рашко-призренски митрополит Мелетије (1854 — 1895). Он је, у односу на нове српске основне школе у својој епархији, знатно одвајао од својих колега у лепом смислу. Међутим, ни он није допуштао да се чита Стари и Нови Завет у преводу Даничића и Вука“). А и да не спомињемо,

ју Учење напамет влалало је у бугарским школама и отуда, што је већина бугарских учитеља била без основне учитељске спреме. Јордан Иванов (Мсебр. ХХТ, с. 10), вели да су онда, код Бугара, била штићена лица без права и квалификација за овај посао, с различитим сведоџбама. А. Иширков (Западни краиша ит. д. с. СХХ) правда неуспех првих бугарских учитеља у Врању: Тодора Ненова и Јанка Тодорова, 1858—59, између осталога и тиме, што су „налагали своето източно блгарско нарљчие и се присмивали на мтетнил говорђ“. Колико је мени познато, први је од бугарских учитеља у оним странама препоручивао да се не учи папагалски, Ђорђе Икономов, учитељ у Велесу од 1858—1862 г. (Период. Списанце, Х!., с. 569).

Сећам се, како се мој старији друг, пок. Костадин — Коце — ПопМијајлев у Куманову, г. 1877, страшно мучио с бугарским уџбеницима, у мешовитој школи манастирскога метода и српске и бугарске наставе, код истог учитеља. Он је био син ексархискога, а ја, по матери, унук патријаршискога митрополитског намесника, али слагали смо се. Био је старији од мене три-четири године, и учио је неки велики Башинљ езикђ. (2) Зној га је пробијао, данима, учећи по башти папамет глаголски облик: били бехме, били бехте И тТ.Д.

2) Макензијева и Ирбијева, на пом. м. с 177. забележиле су, како се грчки владика при заплењивању српских историја показао Турцима врло услужан.

8) Држ. Арх. — Мин. Просв. с. 184. „Србске књиге биле су свуда

спаљиване и бацане у воду, па тако је иу Скопљу и осталим местима по Старој Србији учињено“.