Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 159

Према овоме, може се узети, да је српска књига у јужним српским областима уживала релативну слободу само до појаве бугарских учитеља и других њихових радника онамо. Због тога је српских књига, у оно прво време, и било онолико у оним областима. |

Од 1800 тридесетих година, ни турске власти нису допуштале уношење књига у Турску. Више због тога што су доношене из Русије, допуштено је било уносити црквене књиге и црквене утвари. Међутим, у многим приликама, и те су књиге биле конфисковане.') Поред свега тога, код лабавих

овог Ове књиге нису онакве каквим се служе у Бугарској; књиге су OBE твоје из кнежевине и ево овде нешто из српске историје. Ако ћу други пут овако ухватити, јавићу те власти“. „Ја сав се уздрхтах од главе до ногу, а не умедох ни речице прословити; али на срећу беше ту и један Козак, бегунац руски, добар један човек, који нам се увек као пријатељ показиваше : он изведе Пољака напоље, па му готово срдито рече, да они нису дошли у Приштину да се мешају у српске школе. Од тога доба ми читамо историју наше отаџбине увек кришом“ (на пом.м., с. 177), бележе путнице да су „дочуле како су у једној од највећих словенских вароши у Турској историје српске заплењене, Наравно, паша их сам није читао, него му неко само рекао да оне постоје, ида у њима има места која иду на то, да изазову мрзост на турску владу“. Исте путнице забележиле су (на пом. м. с. 88) како је становништво у Прилепу тражило српске књиге, нарочито сраску историју.“Било је познато да је бивши призренски валија Ахмед Амди паша од пок. управитеља И. Ставрића, тражио годину дана извештај: шта се у Богословији предаје, и да је те године историја тајно предавана... (В. Трпић, Милош С. Милојевић у Призрену и његовој околини с. 93). ·

У другим градовима на југу било је много горе.

1) Писмом својим од 26 јануара 1849 капућехаја Србије у Цариграду извештава свога Министра Иностр. Дела и о томе, да су „ухватиле турске власти на путу од Једрена до Е(ски) Заре четири вреће псалтира руских, у Москви печатаних, у којима се, на крају, налази молитва противу „мрскога и богохулнога агарјанскога царства“. У писму се овоме, даље, каже, да посланик Русије, Титов, није хтео ни да чује о томе, да су те књиге послали руски државни људи... већ да су их могли послати и поручити оне протуве српско-бугарске пропаганде, Сима Андрејевић или Палаузов, и др. (Држ. Арх. — Кнеж,. Канц.).

Писмом својим од 18 Априла 1851 г. Капућехаја Србије извештава свога министра, да је видински гувернер, Али Риза паша, конфисковао велику количину српских књига у Видинском и Нишком Пашалуку, и послао их у Цариград с рапортом „да ове књиге шаље Гарашанан, и да су оне, по садржини, врло узмутителне“; да су те књиге прегледане у Цариграду и ла је Али паша изјавио у Министарском Савету... да у њима нема ништа противно, него добро за Господарствени двор. На путу за Софију, турске власти су конфисковале, 1870 г., цело друго издање Служби с5 житијем преподобнаго отца нашего Јоана Рилскага чудотворца им т.д. сљ дозволенијем благовернаго и