Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

166 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

лика књижница и у једне, испод средњег стања, трговачке куће. То је кућа Димитрија Ђорђевића. Њему су те књиге: остале од његових старих. И обилношћу, и избором књига у тој књижници, могао се задовољити многи професор средње: школе и новијега доба.

Као у нашим јужним областима, српска књига се, ранијих година Х1Х в., ширила и по Бугарској. О томе има доста писаних података.) Има трага, да многи Бугари, онога времена (1300 четрдесетих година), нису подносили бугарски литераран језике) У току времена, од 1897 до 1914 г., од Ниша до Битоља, видео сам многе остатке доста великих приватних књижница. У свима тим књижницама, које припадају првој половини Х]Х в., налазио сам највише црквено-словенских, затим, за оно време, ново-српских, грчких, па и бугарских књига. У моме месту рођења, Врању, велики су број књига имали Гогачаревићи, Добревићи, Микићи и Миладиновићи. Остатке књижнице Николе Ристића описао сам још пре 20 година) Затекао сам књиге Хаџи Михајла Х. Ристића — Погачаревића (1800—1858), подељене између три његова сина. У свакога од њих тројице, био је по један раф, у главној соби, пун књига. У најстаријега Хаџи Михајлова сина, Стојанча, било је књига и на другом рафу у соби. Све те књиге затекло је и ослобођење Врања (1879). Не само најмлађега Хаџи Михајлова сина, него и остале двојице, књиге, ја сам често претурао, и сећам се да их је бгло највише црквено-словенских: разна Житија, Чудеса, Акатисти, Јеванђеља, Стари и Нови Завет, Катавасија, Месецослова итд. итд. Али, знам да је било доста и српских, па грчких, бугарских и турских књига. Сам Хаџи Михајло, поред словенскога и српскога, читао је и грчки и турски. Најстарији и најмлађи му син, поред српско-словенске школе у Врању, код учитеља Анђелка, учили су у Скопљу и грчку школу, и говорили су и грчки; најстарији је читао и турски. После смрти прва два брата, под утицајем нове ере, и новога полета, после ослобођеа, готово све су те књиге развучене којекуда: нешто однето, нешто подато, а знам да се, нешто, чак и за потпалу употребљавало... Док сам ја дорастао, да појмим важност оних од тих књига, што су припадале најмлађем Хаџи Ми-

1) Mc6p. XX — Материали с. 2, 28, 58; — АБСбр. МГ с. 111. 2 АБСбр. ХХТ с. 257. 3) Годишњица Н. Чупића, ХУ, с. 125 и даље.