Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

176 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

забележених случајева, а сам сам увек велику пажњу полагао. на то и бележио.

Поред Вукових зборника песама, било је онамо и других зборника, и то још од почетка ХЛХ в. Било је доста календара, у којима је било народних песама. У затуреном селу у Дебарском Дримколу, у Нерезу, у братству Марковића (Ивана), још од њихових старих чувају се, између осталих, ушивени одломци старе српске песнарице. По ономе, како је утврдио г. Јов. Н. Томић, библиотекар, то је одломак од књиге „Сраженје страшно и грозно между Срблђима и Турцима на Поло Косову подљ книзомђ Лазаромђ случивше се 1389 мЂ лбту зонји 15 дана. Саставђно Гавриломђ Ковачевићемђ 1805“ итд.

И ако је било скопчано с великом опасности и одговорношћу, нарочито откако су се онамо појавили бугарски људи, књига је српска жељно тражена у свима крајевима у оним странама.

На другом се месту опширно бавимо продирањем српских књига за народ у јужним областима, стога овде и прекидамо излагање других података о овоме.

Као новом српском наставом, тако се и новим српским књигама за народ, на месну, и манастирску, иначе српску, накаламљивала и нова српска писменост свога времена од 1800 тридесетих до 1800 шездесетих година. Сви писани написи у јужним областима из тога времена: писма, записи, натписи, трговачки и црквени тефтери и др., писани су под јаким утицајем нове српске писмености, која је струјала по свима српским земљама, па и у овим крајевима. У вези једне с другом, ишло је то тако све до појаве бугарског утицаја у оним областима.

Као што смо споменули, уз нове српске књиге за народ, продирале су онамо и бугарске књиге, које су биле штампане у Србији, још откако је била установљена штампарија.') А

1) Српска помоћ за штампање бугарских књига у Србији и сувише је позната. О томе има доста података и у Државној Архиви у одељку Министарства Просвете. Па, ипак, колику су пажњу и потпору уживали Бугари у овоме у Србији, навешћу овај случај. — Године 1885 штампано је у Државној штампарији у Крагујевцу неколико књига Архим. Неофита Хилендарца: Д5товодство и остало, (А. Теодоровљ, Бљлгарски книгописљ — Мебр. 1Х, одељ. П, с. 49). О материалној страни штампања ових књига, између кнеза Милоша и митрополита Петра Јовановића, водила се ова преписка: