Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 17

штампано их је у Србији доста; највише у Србији но игде на другој страни, докле Бугари нису, 1841 г., добили своју штампарију у Цариграду. И ту је штампарију установио Србин, Константин Огњановић. Сви, редом, бугарски писци погрешно пишу: да је бугарска штампарија била и она у Ватшаши, коју

Писмом својим од 27 маја 1835 г. Ме 675, митрополит Петар, између осталога, пише кнезу Милошу и ово:

· Друго јављам вашој свјетлости да је архимандрит Неофит из Бугарске, што тамо код нас печата књиге, овде у Београду од једног Бугарина примио 450 талира за књиге његове на које су се саотечественици његови пренумерирали, и обвезао се овому послати књиге из Крагујевца преко мене, да одавде одправе даље и раздаду пренумерантима у Бугарској. Ово јављам вашој свјетлости, да би знали, да Архимандрит има откуда платити за печатњу, но ако би ваша свјетлост благоизволила то поклонити за ползу бугарског народа, као што од неких чујем, да сте имали милост обећати; то би примљени новци служили Архимандриту за учињени трошак и за награду његова труда при сачињавању, а ви би с осталим књижицама по благорасужденију могли учинити расположење, почем би се овамо за пренумеранте послало до 500 егземплара, рачунећи у један 6 књижица, за које последње молим да би изволели заповједити, кому надлежи, да се довде оправе. (Алекса Илић, Петар Јовановић, митрополит београдски, Београд 1911 с. 78—79).

Писмом својим од 27. маја 1835. г. ДЕ 1892 из Крагујевца Кнез Милош је писао Митрополиту Петру ово:

„Ваше Високопреосвјашченство,

У сојузу с писмом вашим од 27. тек. Ме 675, одобравам вашему висо– копреосвјашченству, да по мени предложеному мњенију вашему одговорите Епитропима у Балуклији, касателно милостиње из Србије за ново сазидану речену цркву.

Што се пак тиче књига бугарски архимандрита Неофита, ја сам све те: књиге данас исплатио са свим, и поклонио сам је на дар учашчејсја болгарској јуности. Призвао сам к себи и Архимандрита Неофита, и казао сам му, да оне новце, које је он у име тих књига од пренумераната примио, на печатање других књига употреби. Ја сам задржао за нас 100 егземплара свега 600 комада, кад би се догодило унапредак поклонити их каквому Бугарину, а друге све поклонио сам, као што рекох. Будући пак, да је Архимандрит Неофит послао вама извесно число истих књига, да их предате купцу њихову, то изволите задржати исте књиге при себи, док тамо директор ти-– пографије Герман не дође, који мој налог има, речено „на дар учашчејсја“ и пр. на првом листу додати“. (А. Илић, на пом. м. с. 80).

Писмом својим од 1. јуна 1835. г. Хе 1923, пише Кнез Милош Митрополиту Петру ово: „Ваше Високопреосвјашченство, Архимандрит Неофит из Бугарске, који овде књиге печата, долази к вама у Београд, да пребуде ту, докле још неке књиге његове у типографији нашој не печатају се. Он се неће ту дуго бавити. M будући да не би пристојно било, да се он као страни човек и свештено лице за време бављења свога

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 12