Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

178 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

је из Србије онамо донео даскал Камче. Многи од бугарских писаца пишу, да је та Камчева штампарија била пренета, по једнима у Велес, а по другима у Солун, где је од ње постала Спнашшска штампарија — Атанасија Синаитског који је, био родом из Дојрана, тупа Сол8нскуи при Хаџи папа деодлуста аруманд та Срнантакаг“. Па, и пошто су Бугари добили штампарију у Цариграду, штампали су књиге у Србији. Штампање бугарских књига држало је у Србији све до краја 1800 седамдесетих година. Само до 1858 г. штампано јеу Србији разних бугарских књига преко 75.)

По садржини својој, већина бугарских књига, још од прве своје појаве, била је практичне вредности и потребе за народ. И ако свудау јужним областима, многе од њих, нису биле лако разумљиве, оне су, садржином својом, привлачиле интересовање и створиле себи читаоце. А оне књиге ранијега

по крчмама потуца, зато вам препоручујем, да у оном старом конаку, из кога «сте се ви иселили, истоме Архимандриту Неофиту пристојно мјесто за оби"таније опредјелите, а он ће се сам за своје препитаније старати. Поздрављајући вас љубезно и препоручујући се светим молитвама вашим. У Крагујевцу 1. јунија 1835. г. Ме 1923. Милош Обреновић, књаз србски.“ (А. Илић, на пом. м. с. 79). |

Јоасаф постриженик манаст. Рилског, штампао је, 1837 г., у Крагујевцу Правило Свјатаго Јоана Рилскаго. Ево какву је Јоасафу дао препоруку Митрополит Петар: -

„Настојашчим вједомо творим всјем во обшче и каждим воособ, имјаноже браству обшчежителнаго манастирја Рилскаго, јако показалатељ сего „свидјетелства, преподобни во јеромонасјех, отац Јоасаф, постриженик помјанутија обитељи Рилскија, пришедши сјемо испечатанија ради књига, под оглавленијем: „Правило свјатаго Јоана Рилскаго“ и бавивисја от мјесеца марта текушчаго љета даже до днес; за все то времја тихим, благообразним, безазорним в посјешченији церкве приљежњејним, внутр тоја благоговјењејшим, и во обшче преподобним и благоволенија нашега достојно показалсја јести то в толицјеј мјер, јако и всеглашњаго благоволенија и обшчаго почтенија сподобисја. у

Сије вјем имже знати треб јест, имјаноже браству обшчежителнаго монастирја Рилскега ко удостовјеренију служити имушче свјидетелство, собственоручноју нашеју подписију и приложенијем обичнија печати укрепленије издајем јему.

Дано вљ Бјелградје 9. Јунија 18836 года.

Ne 605 из митрополије књажества серпского.

А Е Митрополит Петар Јоанович“ (А. Илић, на пом. м. с. 285).

Само ове године штампано је у Србији 7 бугарских књига, и, као што се види, из српских средстава (Мебр. 1Х. — А. Теодорбз, Бљлгар. книгописђ... <. 48). Т. Ст. Бурмов, на пом. м. с 25;

1) Држ. Арх. Мин. Просв.