Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

190 "Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Од великог броја писаних састава из наших јужних области исписаћемо овде по неколико из сваке области. Они су из разних времена ХЛХ в. до установљења Бугарског Ексархата, и на њима ће се видети дотични месни говор и времени преображај наставе и писмености.

Да се и право стање правописа види, те сам саставе пошпуно дословно преписао. Само због тога, да се лакше читају, и лако ухвати смисао, неке сам од њих сам интерпунктирао. Пишка Област — МИзлажући школске прилике у Нишу, видели смо да је нов српски метод — српско Писмо — донет у Ниш 1827. г. И ако тај метод, с којим је нова српска књига ушла у школу, због познатих препона, није могао да се до краја спроведе у ондашњој школи, нишко становништво је, и без тога, и даље, све јачим темпом, корачало у писмености, тако рећи, упоредо са становништвом у градовима преко плота. Ако није смело манифестовати своје осећање за Србију и српску науку, оно је, спонтано, примало сав утицај писмености, која је продирала из Србије. У току заједничкога духовнога живота са Србијом, и по везама између Ниша и Србије, у Нишу се читало и писало, готово, као у унутрашњости Србије овога времена. Опште, и све јаче струјање просвете и културе из Србије у Ниш, и у даље градове на југу, српска је писменост, све више, захватала и широке народне масе, трговачкога и радничкога света. То јако струјање просвете вршило је јак утицај и на оне класе, које, по годинама старости, нису ни имале додира са школом нове српске наставе у Нишу.

Као што сам већ рекао, о употреби писаних састава из јужних области на овом месту, па иу Нишу, изнећу неколико, и то само од људи, који су учили школу манастирскога метода. Па и од ших људи узео сам писмене саставе и од оних, који су многе године провели у Бугарској, и писма, која су и писали из појединих градова у Бугарској. Уколико сам од овога одступио, код свакога ћу казати, из кога сам разлога то учинио. Иначе, писаних састава из времена, откад је у Нишу овладала нова српска настава, још има у изобиљу, и разне врсте: молаба, извештаја, уговора, тестамената и т. д. Све то носи на себи карактер писмености, која је, у односном времену, владала и у самој Србији. Велики број тих писаних података налази се у нашој Државној Архиви у свима гра-