Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 191

"нама државне администрације, и код многих приватних људи!) Уосталом, поред тога што су Бугари, за време окупације Ниша, 1915—1918, покупили, силом, све што су нашли писаних састава у Нишу, и однели све личне, приватне, архиве, материала поменуте врсте има још врло много иу самом Нишу.

Међу хартијама пок. Тодора Стојановића (1 1891) нашао сам писмени састав из г. 1804. — Тодор Стојановић је старином из околине Ниша. Родио се 1818 или 1819 г. Школу манастирскога метода учио је само у Нишу. Године 1844 отворио је своју радњу. У Београд је почео, трговином, одлазити тек од 1860 године. Син Тодоров, г. Милан Т. Стојановић, трг. у Београду, уступио ми је доста хартија, које су · остале иза окупације Ниша, 1915—1918 г. Š

1804 м-цљ апљрилђ денљ 18

Да се зна на вљсакое Садв и правице како и ахђ азђ Станика петђковица. Само моја е била 1 нивау корицу (Горицуг) на лип5, те г8 и ахђ Сама продадо на павђла екђмекџио да нема никои тражити. и Сама давамђ писђмо со рбке и ахђ Станика.

Шаитљђ велђко калљтакбш

шаитђ ниша екљмекђчи Станика продаде, шаитђ имванљђча · павалђ кзпи. шаитђ стоанђ абаш

Доста сам писама прочитао из преписке бив. највећих трговачких кућа у Нишу: Крајналија, Антоглића и Чохаџића.“)

1!) Испис Тих. Р. Ђорђевића са Пендикостара у цркви Горњо Матејевачкој — по препису Јов. Стојановића, учитеља. — Дело за 1897 г., у чланку Белешка о Власотинцу, с. 8—9.

8) У једном од тефтера Нишке Митрополије из г. 1726, који се чува у Карловачкој Патриаршиској Библиотеци, у белешци митрополита Јанићија, између осталога, чита се и ово: „...промотрислми но пнареднсмо пнтропе изнова. ПИкрен IHT DOTA деаниг 1танга чохаџила, коста таћаџниа. МАНОНАК ћбрчила, аспра терзила. хаџн павал. Бакалк радосавћ. МУМЏН степанх, марко папа воскополац. но тако им преда досмм/ цркез моднта5 мчатесми/ НихА Благослокнисмо но да ИМЕ с(ве)та цркка MW с(вејти николав на помошк...“ Гласник Скоп. Научн. Друштво, Ш.

Али, Чохаџићи, о којима је реч у овом спису, имају братствену традицију, да су се њихови стари у Ниш доселили тек с краја ХУШ, ако неин првих година Х!Х в, ито из Србице (Серфиџа). Према томе, Јанко Чохаџија, који се у овом запису спомиње, и пије њихов предак. Ако је то тако, онда се да закључити, да је онај Никола Чохаџић, који по годинама рођења при-

пада крају ХУШ в., већ морао знати онако писати словенско-српски, још кад се у Ниш доселио.