Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 2900

време провео у Цариграду и, свакако, да се тамо усавршио у грчком језику. То се види и по његовим, с грчкога, преведеним списима, и по његовом „бугарском“ језику на који је преводио. — Ако се Хаџи Јоаким доиста бавио у Цариграду и странствовао, он је шамо и подлегао ушицају бугарскога говора. Шта више, постоји и стручно мишљење да му је његове штампане ствари неко и дотеривао на бугарски.

Од јеромонаха Хаџи Јоакима познате су четири штампане ствари. То су: 1) Повњспљ ради страшнагм и втшорагл Пришествга Хрпстова..., печатана 1817'); 2) Митарства ... 1817 гљ 3) Чвдеса пресвашта Богородице преведене Ф книга Амартолонљ соширга... 1817 г., и 4) Различна поучштпелна наставлента, сочиненим 1еромонахомљ акимомљ Хаџи, настомлтемо же почшенороднагм господара нешт марковича родомђ Ф кратова. Вљ Бздимљ градв 1819 г. Прва три списа су преводи са грчкога; четврти, и последњи, његов је оригиналан спис. По томе је овај спис и најинтересантнији у односу на. језик, којим је Хаџи Јоаким писао. — Бугарски писци, не само да тврде, да је Хаџи Јоаким писао на новобугарском, већ и да је његов језик „граденђ верху поширокаша диллекшичка основа.“ =) Oce тога, бугарски писци тврде“) да се Хаџи Јоаким, што доцније, све то више израђивао у чисто бугарском новом језику. Од свих Хаџи Јоакимових списа књига Разлиана поучишелна насшавленга штампана је најдоцније. Да се види потпуна неоснованост бугарских писаца, ми се на њој овде и задржавамо.

Сам наслов овога списа јасно говори колико је Хаџи Јоаким писао на новоблгарском језику, а ево и неколико одломака из ове његове књиге:

Разлизна позчштелна наставленга. сочиненнаљ теромонахомљ Гакимомљ Хаџи...

Слово заради страшенљ свде, тогаи многв чадни и дивни работи кђ да покаже Бгђљ шо никои патђ не е бвлу; мног8 страшно ке да е замало време предстрашенљ садђ; така казалђ на пророка Јмила, кеда дадемђ чздеса на небеси горђ, и на земли доле; солнцето кеда стона

1) Година штампања овога дела, 1814, треба да се чита 1817 (/Гериод. Спис. 1Х1 с. 202).

8) А. Тодоров (Период. Спис. 1Х1 с. 708). 2) та. с. 208).