Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

48 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

српски и служи словенски; да је у Нишу „православно Христијански народ уводио у црквени ред и поставио туторе“.)

На представку нишких првака, о учености и способности учитеља Спиридона, владика Венедикт нареди, да се Спиридон позове у Ниш, с тим да, у почетку, буде само приватан учитељ. И врати се Спиридон у Ниш г. 1845. Пошто је кови, онако „учеван“ владика Спиридона добро оценио, и упознао његову спрему, постави га за првога градскога учитеља и допусти му да предаје „све што зна од науке“. Добио је Венедикт књиге из Београда као хњажев дар“). Дотле је књиге доносио само трговац Манојло Стевановић, а од овога времена је сам владика Венедикт набављао књиге из Србије за све сиромашне ученике бесплатно“). Владика Венедикт је и даље велику пажњу поклањао српској школи у Нишу. Ускоро по доласку Спиридоновом, поставио му је владика за главног помоћника Атанасија — Тасу — Петровића, који је донде био појац у цркви“). Молио је владика и Султана за помоћ за ову школу, и добио је.

У то време је, г. 1845, отворена у Нишу и прва мешовита мушка и женска школа. За прву учитељицу ове школе била је постављена Анастасија — Наста Лимитријевић. Наста је била родом из Призрена>). Под малим телесним недостатком, она се у Призрену одала књизи, зарекла се, да се неће удавати и посветила се учитељском позиву. Она се и облачила полумушки. Носила је једну врсту расе и нарочиту читу, и позната је била под именом даскал девојка. Учитељевала је у Нишу све до 1874. г. У седамдесетој години умрла је у Нишу 1886. г. Од ослобођења Ниша уживала је од државе помоћ у 20 дин. месечно.

За време владике Венедикта и његових следбеннка, Спиридон Јовановић и његови помоћници развили су у Нишу српску наставу до крајњих граница онога времена.) Поред

1) Прибавио респект правима и привилегијама које је хришћанска црква добила одредбама Једренскога мира 1829. г.

5 7. П. Станковић, на пом. м. с. 167.

5 љута. с. 169.

9 О учитељ-Таси писао је Ст. Новаковић (Коло !!, бр. 38); /ов. Хаџи Васиљевић (Градина г. 1900, бр. 11 и 12 и др.)

9 17. Костић, Споменица с. 29.

%) „У Нишу има 3 Србске и једна Грчка школа... сада у овим школама има већ 350 ђака.“ — Новине Читалишта Београдског Год. 1, (1847), бр. 50.