Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 49

писаних података о томе из онога времена, забележени су и искази Спиридонових ученика“).

Спиридон Јовановић је умро у Нишу 1859 г.

Још за живота Спиридона Јовановића дошао је у Ниш за главног учитеља Никола Бартулић. Родом је био из Јагодине у Србији, и већ је дотле био у Србији учитељ у неколико места. И Бартулић се оженио у Нишу. У Нишу је учитељевао три године, па је, г. 1847 или 1848, отишао у Пирот за учитеља. У Нишу су Бартулићу пријатељи израдили турску путну исправу, и у Пироту је пролазио као турски поданик. Године 1850 вратио се Бартулић опет у Ниш и остао је у Нишу све до 1897 г. док није, те године, поново отишао у Пирот.

Уопште узевши, српска настава у Нишу, постављена на онако чврсте основе још 1800 тридесетих и 1800 четрдесетих година, све се више развијала. Све до ослобођења Ниша, мимо њу се ниједна друга, ни помоћу најпробранијих средстава, није могла ни појавити у Нишкој Области, а камо ли одржати. Шта више, оне школе у Нишу, у којима је држао манастирски метод, пре но што је и дошао Спиридон Јовановић у Ниш (1827 г.) и са њим нов, србијански и војвођански метод, одржале су свој национални карактер. Под развитком осећајног и интелектуалног Ниша, у сваком погледу, по угледу и импулсу из Србије, и његове школе манастирског метода су се спонтано развијале, и још првих деценија Х!Х в. обреле се у изразите, чисто словенско-српске школе.

Пиротска Област. — На средокраћи између Ниша, Софије и Видина, Пирот је, још из прошлих векова, познат као јаче трговачко место. У Пироту су јаку трговину водили трговци из Србије, Бугарске и Босне, и по томе је пиротско становништво долазило у додир највише са српским светом. Од постанка Србије, велики број печалбара из Пиротске О6ласти одлазио је у Србију. Исто тако био је оданде и велики број бегунаца у Србији. И по томе је пиротски свет био у

5 7. П. Станковић, на пом. м. с. 169, забележио је казивање и Николе Станковића о овоме. Тамо стоји: „Учили смо Катихизис, Граматику, Земљопис, Историју, у којој се говори о српским жупанима, Рачун и како се пишу облигације, посланице (2) и т. д. Предавао нам јен о животу и раду Св. Саве и о спаљивању Св. Саве на Врачару. Нека предавања Спиридон је предавао усмено, и за нека нам је одређивао да по један део из књиге препишемо и на памет научимо“.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 4