Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

50 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

живом додиру са Србијом. Налазећи се, са целом својом околином, готово у средини простране зоне компактнога словенског и хришћанског насеља: Шоплука, Осогова и Овчега Поља, а уза саму границу Србије, Пирот је, брзо, по постанку Србије, постао важан објекат и извор снаге у пограничним крајевима Србије. Без јаке централне турске власти, ван утицаја и околних турских управа и туђих елемената, његове широке масе, у националном изражају и наслону на Србију, одвајале су од свих у његовом суседству. Од присаједињења Зајечара и Књажевца Србији г. 1833, Пиротска Област била је све изразитија у тежњи, да се и сама присаједини Србији. Политички покрети у њој 1835, 1836, 1841 и 1852 г. и др. све су више везивали пироћанце за Србију, да су се они и отворено изјаснили: да неће више да знају за Турску, и да су од тога времена (2. 1889) u поданици српски!

Тако високо национално свестан и материално задовољан, поклонио је Пирот пажњу и својој школи. Колико се зна, по писаним податцима, и колико је прибележено') од старих људи, у Пироту се у поч. ХЛХ в. зна за учишеља Аћима. Забележено је, да је био учитељ од прилике од 1815 до 1825г. Школа у то време била је код старе цркве. Нема сумње, и утврђено је, да је у тој школи држао манастирски метод. Судећи по имену, учитељ Аћим је био и родом из Србије. Може бити по ономе како јеу доцније време било, сачувала се традиција да су иу оно време књиге доношене из Србије. Ако је и било тако, то је могло бити тек од 1800 двадесетих година наовамо. Ако је ова претпоставка тачна, у Пирот је нова српска књига почела да продире још од 1800 двадесетих година.

Негде у ово доба, наилазимо на траг и учитеља Проке из Пирота. И овај је учитељ, у односу на свој рад, стојао у

7) Године 1906., с помоћу пок. Косте Н. Костића онд проф, испитивао сам ове прилике у Пироту, После тога ми је К. Н. К. прибирао још нека обавештења. Међутим ту скоро изишла је из штампе о овим приликама књига г. Владимира Н. Николића, школског надзорника у Пироту: Народне школе у Пироту и Округу Пиротском до ослобођења 1876 г., по прибраним податцима од живих старих мештана н по писаним податцима, и ту књигу сматрам за доста информативну о школском питању у оној страни. — У Сборнику Мин. на Народното Просвеценне књ. ХГ (Софија 1894) објављен је чланак С. Христова: Пиротскилтђ окрљг и тд. и у том чланку има доста о школама у Пироту, међутим, чланак је овај не само тенденциозан, већ ни написан по погрешним податцима.