Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ Би

вези са Србијом. Њега Вук') помиње по томе, што му је послао песму Крштење Христово (Извила се света гора зелена...). После учитеља Аћима спомиње се учитељ /Јејча Ђорђевић, познат под именом Даскал Пејча“). По једнима, родом је био из села Рудине, а по другима, ошац му је био родом из тога села. Пејча се учио у Србији, у неком манастиру. У Пирот се вратио око 1825 г. и отворио приватну школу у својој кући у Гија Бари. Доцније је пренео Пејча своју школу у светогорски (Хилендарски) метох, док је није и оданде преселио на Пазар. Са Пазара је преселио школу у митрополитску кућу код Старе цркве, па се опет вратио у Тија Бару и ту остао све до 1800 педесетих година. Пејча је био први · учитељ, који је прибрао већи број ученика. Забележено јез), да их је могло бити, зими, и на 300, а лети на 150. Учитељ Пејча бавио се и књижарском трговином и књиговезачким занатом, уколико је тај посао постојао у оно време. Он је био познат са своје мржње према Турцима, а ширио је љубав према Србији, и није крио своју жељу за присаједињењем са Србијом. Учитељ Пејча је могао бити учитељ до 1847—1848 г. И ако је у Србији учио у манастирској школи, под утицајем општега напретка просвете и он се усавршавао и успео да у Пироту измири манастирску са модерном наставом, која је онамо струјала из Србије. Непосредних доказа за то и писаних података о томе немамо, али судимо по овоме што ћемо рећи. Позната је буна у Пиротској Области 1835 г. противу турских чиновника. Зна се, како се ова народна буна завршила.“) За време те буне пиротски прваци обраћали су се кнезу Милошу писаним представкама.

Те су представке написане више ондашњим српским књижевним језиком, него црквено-словенским и на месном говору, и јадржим да их је писао учитељ Пејча. То своје уверење заснивам

") Сриске народне пјесме књ. | (г. 1891) с. 127 — „од некога учитеља Прока, родом из Пирота, с бугарске границе.“ — И по самом тексту ове песме, и по времену кад је Прока њу могао послати Вуку, Проку треба везати за прис деценије Х1Х в.

2) С. Христов, па пом. м. с. 305, нетачно бележи да је учитељ Генча Георгијев (то је Пејча Ђорђевић) учитељевао још у ХУШ в. и да је учио децу на бугарском)!

8) Влад. М. Николић, на пом. м. с. 9.

+ М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија с. 185—9926. — Јов. Хаџи Васиљевић, Српски народ и турске реформе (Браство ХУ с. 165—166).

4 #