Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

=

52 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

на томе, што су те представке, уопште, по језику и стилу, једнаке са писмом, које је учитељ Пејча писао 1849 г. и које је сачувано и познато. То је писмо, које је учитељ Пејча писао у Бугарску ради претплате на физику на бугарском, која се штампала у Србији. То учитељ Пејчино писмо гласи:

„вашега весокомудрословесја! Господинђ учителљ! Bb первомђљ желајо разумђти, pab сладчаишагљ ми вашагђ здравла, и благополучногђ Путешествја до б5ли Градђ; вђ второмђ же радљ Ссмђ разумћти радђ прелљ. начинателно дђло Есте ли Почели Типарисати Книги; радђ кое ви испраћуемђ јмшце 24 Пренуменумеранта

„А за граматића авраама Мразовича, ако б: потревили познатогљ и доброгђљ човека испратете и; ако ли не би могли намђритђ таквогђ човека; да чека:о макарљ. сосђљ ваше книге да доиду. вђ прочемђ умолчо васљ! радљ. Онђ препоручене веши, кое сте ви записали на вашу Протоколицу Пазучну. т. е. подђ на коре подљђ злато о подмазуотђ —. И да верникђ — и радђ. книге кои се родове у БЂлоградску Типографпо налазе и на коле по колика цћна.

„Кљ симђ же и то васђ умолио! Прђ пришествја вашегљ даб лице изђ Типографја послали Препоруку да се новце собираотђљ. При сихже и (убратно васђ цЂлутоћи, и желајоћи вашему начнутомђ дђлу благополучни конецљ есмђ вашегљ вегсокомудрословесја Неложнви Прјателђ. Петрђ Ђорговић учителљ Пирротски у Пирротђ 13-гљ Јунја 849.“1)

После учитеља Пејче, као учен и главни учитељ из Србије био је Никола Баршулић. Видели смо да је био родом из Јагодине, и да је у Пирот дошао из Ниша са турском путном исправом. Бартулић је био учитељ у Пироту три или четири године. Како је био ожењен из Ниша, због жене је напустио Пирот, и вратио се у Ниш. Он је и по другипут дошао у Пирот, г. 1857, и остао негде до августа 18960 г., до доласка Великог везира Кибризли Мехмед паше у Пирот.)

Бугарска организација у Цариграду и Пловдиву давно је била бацила мрежу на Пирот и хтела је да, још при свршетку Кримскога рата, упути у Пирот за учитеље калуђера Неофита и Јованча Филибелију. У Пироту су у оно доба постојала и два метоха: Хилендарски и Дечански. Оба су били отворени.)

1 Из Архивата на Н. Геров | с. 478.

2) Јов. Хаџи Васиљевић, Српски народ и турске реформе (Браство ХУ с. 163).

3) Љта. с. 163

„Зимус, тек што се и Пироћани скупише и начинише школу, владика својим: