Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

54 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Призренске Богословије и Жички епископ. Кад је велики везир, Кибризли Мехмед паша, долазио у Пирот у инспекцију, српска школа је била најуређенија. При дочеку великог везира, она је држала прво место. То је било г. 1860.

Блискост границе Србије, покрети становништва Пиротске Области, у којима су, не једном, биле изражене пуне симпатије: за Србију учинило је, да је велики везир учинио своју инспекцију, привидно ради увођења рефорама у царству у смислу одредаба хатихумајуна, а у ствари да раздува дух кнеза Михаила, који се овде осећао готово онако као иу самој Србији, и отпочео одавде, од Пирота. Под притиском заједничких интереса Порте и Бугарске организације у Цариграду, у Пиротској се Области још онда испољила околност: „ако хоћеш да будеш Србин, трнокопом ћу те бријати“.

Као у граду, цветала је просвета и у Области Пиротској. Сразмерно, било је доста и по селима школа још око 1830 г. Све су те школе, све до ослобођења Пирота 1878 г., биле манастирског метода. Овде, онде, по главнијим селима, провиривала је и српска књига модернога метода. У том погледу чинило је изузетак село Црна Трава. У том месту се, поред Часловца, Псалтира и т. д., учило из српских модерних књига још 1800 четрдесетих година.

Тако, стална школа постојала је у овим селима: у Црној Трави, основана 1836г.; у Добром Долу, изгледа основана 1844 г., а сигурно је постојала 1857 г. у- Стрелцу, основана 1831; у Лукањи, основана око 1840 г,; у Орљи, основана око 1840 г,; у Извору око 1840 г; у Мокрој, код Б. Паланке, основана 1843 г; у Градишту око 1845 г; у Сопоту око 1850 гљ; у Балтабериловцу око 1850 г; у Црвеној Јабуци око 1852 г; у Јасењу око 1854 г.; у Јаловику око 1840 г.; у Османову око 1855 г; у Сукову, Завоју и Суводолу основана је била школа око 1864 г.

Учитељи су највише били родом из ове области. А било их је доста и из Трнске Области. Према податцима, које је о учитељима у овој области забележио Тих. Р. Ђорђевић“), учитељи су били: Јован из Лесковца; Миленко ГТоповић из

') Учштељ, орган Учитељ. Удружења г. ХМ!, св. |, „Нешто о народном школовању за време Турака у Пиротском округу“; — Гросветни Гласник r. XXI св, за јануар и фебруар: „Белешке о школским обичајима у Пиротском округу за време Турака“.