Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

62 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

података, био је Марширије Хилендарац.“) Одакле је био родом позитивно се не зна; неки држе да је из Загоре, у Бугарској. У Врање је дошао из /чињског манастира. Ако му је белешка тачна и у датуму, учитељевао је у Врању, од прилике, од 1820 год. А по другим податцима учитељевао је до 1830 године. Не треба ни спомињати, да је предавао из црквено-словенских књига. Његова је школа била код Шјапраначке цркве. Ослобођење Врања од Турака затекло је неколико угледних његових ученика.

Један од главних Мартиријевих ученика у Врању био је потоњи Стари поп Никола. Стари се зове према Младом поп Николи. Стари поп Никола се презивао Ристић, а братсвено му је презиме било ГТлочниче. Пошто је свршио школу код Мартирија, отишао је у Високе Дечане, и тамо учио још годину дана. По повратку у Врање, Никола Ристић је постао помоћник Мартирију у школи. А од 1830 г. потпуно је и заменио Мартирија.

У доста пуној“) библиотеци Николе Ристића остало је неколико његових бележника, у којима је, свакако, још као ђак бележио разне писане саставе. Између осталих ствари, налазе се и обрасци за разна писма сродницима и вишим личностима, која је Мартирије казивао својим ђацима. Нешто од тих бележака и писама налази се у мене.

Никола Ристић је био родом из Врања. Родио се 1803 г. Од 1830 био је главни учитељ у Врању. Колико је, тачно, година био учитељ не зна се, али се узима да је био до 1834 r. до доласка Анђелка Цветановића за учитеља. И ако тешко болестан, Н. Ристић је живео до 1899 г. О њему се знало да је бпо врло добар учитељ. Он је и као учитељ, и доцније,

') Да би сугерирали идеју да су први учитељи у Врање дошли из бугарских страна, бугарски писци (А. Иширков, Западнитћ кратшца и т.д. с. СХХ, Гралљ Врана с. 14; — С. Чилингиров, Поморавна .. с.110) и др. никако се: не могу помирити да је први учитељ у Врању, о коме има и писаних података, био Марфирије Хилендарац, и пишу, да је први тај учитељ био Ралец, + ман. Риле. А одавно је писано у нас о школама у Врању. Ја само учитељу Мартирију Хилендарцу објавио и његову белешку: „Азљ Мартирих даскал Хилендарскта служителљ кога бих даскал о Врана тогап бњше оусеино паша забитино... имаше харенљ забитинљ 1821 м. маршљ 17 ден“. (Годишњица Н. Чубића ХУ с. 15% п даље), и на др. местима. А послужили су се бугарски писци мојим списима кад год им се учинило да могу изврнути смисао и резултате. |

>) Годишњица Н. Чупића књ. ХУЦ, Прилози ка историји књижевности