Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 65

врло много раширио писменост у Врању. Као што смо споменули, и сам се бавио преписивањем многих и различитих ствари. Између осталога, оставио је и неколико спискова приложника и велики број рецепата народне медицине, написаних на врањском пределном говору.

Изгледа да се око 1535 рукоположио за свештеника. Године 1847 и 1857 ишао је у Србију у милостињу за довршивање Врањске саборне цркве. Године 1860 наименован је био за митрополитског намесника, а године 1870 изјаснио се за Бугарски Ексархат и остао у положају иконома.

После Николе Ристића, главни учитељ у Врању био је Анђелко Цветановић, родом из Самокова') у Бугарској. Године 1834 довео га је за учитеља Михајло Хаџи Ристић (Погачаревић). Како се у Врању одржава сазнање у Анђелкових ученика, Анђелко је био из Србије препоручен за учитеља. Знају се везе које је Михајло Хаџи Ристић одржавао са кнезом Милошем и другим управним лицима у Србији. Судећи по ономе шта је Анђелко предавао, и чему је све учио своје одраслије ученике, он је и школу учио у Србији, и предавао је и по новом србијанском (војвођанском) методу. Анђелко је, доцније, и у Скопљу и у Власотинцу, предавао из црквено-словенских и српских књига. Због тога, мало су бугарски писци одушевљени Анђелком и његовим радом“) Анђелко је у Врању био учитељ од 1834 до 1855 г. Школа му је била часловачка са модерном српском наставом. Поред Часловца, Псалтира и др. предавао је и Нови буквар, Чишанку, Крашки Катихизис, Историју Свештену и Српску, Земљобис, Писменицу и Машерни језик (Српску граматику).“) Анђелкова је школа била врло посећена

1!) Бугарски писци: А. Иширков (на пом. м. с. СХХ); Чилингиров (на пом. м. с. 110) и др. погрешно бележе да је Анђелко био родом из Џумаје. — На књигу: #. Монах, „Слаженге евреиское, која је штампана у Солуну 1888 г., међу претплатницима из Врања налазимо и словеснљишт Ангелко Шветан самоковли.

=) Стога што је предавао из прквено-словенских и нових сраских уџбеника, учитеља Анђелка бугарски писци само спомињу и једва наводе да је предавао Часловац, Псалтир и Требник. А на згодном месту, где треба да проведу идеју да је у овим крајевима било бугарских учишеља убрајају у њих и Анђелка и Симеона Софијанца (А. Иширков, Западнитћ Краиша и т. д. с. СХХ; — Градљ Врани с... 14). Погрешно знају и то: да је Анђелко био у Врању учитељ 25 година.

5) Мој отац завршио је основну школу у Врању, код учитеља А. Швефановића, г. 1855, па је био упућен у Скопље, у грчку школу. Поред неких