Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 65

ском методу. Из Бугарске се Ст. Бунушевче вратио у Врање и примио се опет за помоћника Анђелку. Међутим, у Врању је остао свега годину дана. По једнима, по препоруци врањског хороепископа Пајсија, скопљанци су позвали себи за учитеља Анђелка и Стојана; то је било г. 1853.)

Због чега је баш Анђелко отишао у Скопље, не зна се позитивно. Тамо није могао дуго остати и вратио се опет у Врање, и учитељевао још годину дана, па је отишао у Власотинце.

Као што се види, још Анђелко је српску наставу у Врању чврсто засновао и она се, и ако под тешком борбом, све више развијала, док није доживела и ослобођење Врања 1878 г.

Због онако дугогодишњег и плодног рада, о Анђелку се, и после његове смрти, говорило у Врању с великим поштовањем. Док је Анђелко своју школу онако подигао на глас и увођењем модерне, српске наставе, у Врању је и даље било школа у којима се учило само црквено-словенски. Тако, зна се за учитеља Стојка Санкијинога који је учитељевао од 1843 до 1849 г. Стојкова је школа била приватна, у његовој кући у Ковачкој махали. После Ст. Санкијинога био је учитељ манастирског метода: Риста Вража. Он је имао школу у Тулбету, близу Крстате џамије.

Таква је школа, доцније, била и учитељ Митрова (даскал Митрова), коју смо већ укратко описали.

Још за учитељевања Анђелкова у Врању, многи су његови ученици постали учитељи и свештеници, и врло добри су били, и једни и други. Тако, по одласку Анђелкову у Скопље, главни учитељ у Врању постао је његов ученик Димштрије поп Јовановић, потоњи поп Димитрије — поп Мита. М Димитрије је учио децу из прквено-словенских и српских, модерних, књига. Тако је предавао, а како је сам писао види се из његових писама, ако и јесу нешто доцнијега времена, пошто је бугарска књига већ увелике била продрла у Врање и пошто се, у току 10 година, изређало неколико бугарских учитеља“).

Све јаче интересовање Русије и све замршенији дипло-

ту Већ марта месеца г. 1853 пише Стојан Н. Герову из Скопља (Из Архиваша на Н Геров, 1, с 926) и пита га како стоји са књигама и новинама, и моли га да му пошље од тога штогод, јер је у томе, у Скопљу, сасвим ос“ удан.

2) Бугарски писци и овога учитеља пишу /7одов, међутим он се потписивао Поповић. У ТУ одељку саопштавамо његове писане ствари, из. којих ће се видети како је он писао и како се потписивао.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 5