Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 67 била је репутација нових бугарских школа, која је дотле већ пронета по свима странама полуострва с великом, лепо смишљеном, удешеном и претераном рекламом. — Под општим материалним напретком у земљи, свуда се желело, да се што више науке добије за подмладак и да се, путем бугарске интелигенције, дође у државну службу и добију други лукративни положаји и послови. Видели смо каквога су учитеља Лесковчани тражили из Бугарске!).

Тако је било и са Врањем. Стаменко Стошић — Торовела дуго година је био заступник куће Погачаревића, која је водила велику трговину и у Бугарској. Стаменко је и био агент за Бугарску, јер се у Кримском рату уже највише извозило у Бугарску. Он је знао нове просветне прилике у Бугарској и наваљивао, да се доведе у Врање какав спреман и способан учитељ, који би научио децу и француском и турском и т.д. Договоре се врањски прваци с владиком Пајсијем и одобре Стаменку да таквог учитеља доведе у Врање. То је било г. 1857. Учитељ, кога је Стаменко довео из Бугарске, звао се Пикола Димитров. Родом је био из Горње Џумаје, и у Врању је био познат под именом Микола Џумајлија>).

__ Многи бугарски писци, међу њима и уважени им писац А. Иширков у овоме случају налазе осећање врањанаца онога времена за бугаризам, и да су врањанци по таквим националним осећањима желели учитеља из Бугарске. Међутим, док тако резонују и говоре, бугарски писци испуштају из вида факат да су се у то време, у нашим областима још владике бринуле

1) Ст. Костов се, 1853 г, жали Н. Герову (Из Архивата на Н. Герова П, с. 926) како у Врању нема бугарских књига.

=) Неки бугарски писци су доста малерозни у односу на Стаменка Стошића - Торовелца. Не познају право стање ствари, а, желећи да и оно, што знају, изврну у своју моментану корист, неки од њих (С. Чилингиров, Поморавил с. 120) држе да је једно лице СТаменко Стошић а друго Стаменко Торовелац. Бугари га погрешном пишу Торовелчо. — Због тога што је Стаменко, г. 1857, довео из Бугарске првога бугарског учитеља, А. Иширков (Западн. Краиша и т, д с.СХХ и Градф Вранл, с 13) хоће да представи Стаменка, у оно време, г. 1858, као „богатилшо и влилтеленђ вранецо“, међутим Стаменко у то време нити је био богат нити упливан човек у Врању. Он је у то време још био агент куће Погачаревића, свога ујака Хаџи Михајла Погачаревића, по чијој је, највише, жељи и требало да се у Врање доведе какав спреман учитељ. Стаменко је био влилтеленљ врањанац али тек 1869 г., кад је Стојан Костов, учитељ у Скопљу, писао Н. Герову: да се постара да

придобије Стаменка за бугарску црквену ствар (Из Архиваша на Н. Ге„рова 1, 969—970).

5%