Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

68 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

за учитеље, и кога су они хтели, тај је могао бити, кога нису хтели, тај не би могао бити примљен. Специално за Врање тај се ред држао још и 1868 г. више од 10 година откад. је први учитељ из Бугарске био доведен у Врање. Кад је, г. 1868, требало потражити каквог у истини спремног учитеља за грчки и турски, овога истог Стаменка Стошаћа овластио је ондашњи скопљански митрополит Пајсије, да нађе учитеља, па ако га митрополит прими... Писмо Ст. Стошића о овоме из /Тловдива гласи овако: Филибе 1868 септемврил 1! дена „Свешенеишем5 Г. Г. Паисито метание ти чинимђ и псливамђ ти свето десницу, Заради Цеку ш'» разговарамо, нађ»мо се и разговоримо

и: он ће да ти паше сасђљ пош5. 1. болгарски савершено, а второ

грчки колко деца да писЗевђ несавершено, и турски да прочита и да

пише, колко деца да се ал шаришевђ, до 4 хиладе гроша, ако оћешљ-

а ти Здари ми телљиграфђ да направимђ контрато.

и на господина тол:) вашђ покорни Стаменко Стошовићљ-

да му се поздравишљ изђ вр'нђ“ 1)

Уосталом, зар се може претпоставити да је грчки владика, и то 1857 г., пристао да се у његову епархију доведе бугарски учитељ, и да се бугаризам шири у његовој епархији.. Сами бугарски књижевници знају и подвлаче колики је, лично, Пајсије, био противник бугаризма, па како могу, у другом случају, и да помисле, да је тај тако затровани противник бугаризма пристао да се доведе бугарски учитељ. А какви су онда, по своме осећању, били врањанци, видеће се мало даље баш из бугарских Писаних докумената.

Уосталом, и тај први учитељ из Бугарске није могао. остати више од године дана. — Он је почео учити децу из нових, бугарских уџбеника, и то је учење за децу било тешко. Нико у Врању није обраћао пажње на Џумзјлијев рад у школи. Дошао с репутацијом ученога учитеља, и нико није ни помишљао, да би га требало контролисати; нити је то било могућно. Дечје жалбе на тешкоће у школи примљене су биле као обичне дечје прегеране жалбе. Тако је то било до годишњег испита, на коме су присуствовали сви градски прваци. Учитељ није могао показати успех, који су ови очекивали. Онда се и видело, да су дечје жалбе имале свога р'злога. Још, кад је учитељ дао једном ученику да мења име кучало, а ученик се почео мучити, док се није сасвим збунио, да се Хаџи.

1) Држ. Арх. – Ф. Поклов и купљено од Јов. Хаџи Васиљевића.