Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 69

Михајло пред свима обратио учитељу: Каквој ши је шој учење; ашто је тој кучето, на кучешошо, од кучешошо ... и окренуо -се туторима и наредио, да исплате учитеља, и може да иде, те треба им такав учитељ"). И отишао је Џумајлија“). Врање

1) 4. Иширков, (Градђ Врана... с. 13) нетачно износи да је Хаџи Михајло отерао даскала Стојана Бунушевчета (Костова) због тога што је овај "учио децу о округлини 3 мљиној, а Хаџи Михајло то није могао разумети. Јер, 1857 –8 г. Стојан није био учитељ у Врању већ у Скопљу (#13 Архиваша на Н. Геров П с. 926: Јов. Хаџи Васиљевић (Бугарска зверства у Врању и околини 1915 —1918. Н. Сад, 1922 с. 26. — А. Иширков је хтео да исмеје једнога давњашњег покојника, само да би могао да каже да је то био дед „на србски списател Ив. Хаджи Василшев“. Међу тим као нико више после њега, Хаџи Михајло је био опште уважена личност у Врању. Њега су сви у Врању звали господаром; тако су му се сви обраћали. По њему су и сина му називали господарче Стојанче. МИ на књизи Хаџи Михајловој, на Новом Завету по преводу Атанасија Стоиковича (Лаипциг, 1830, руком његовог најмлађег сина стоји запис: На Господару Х. Михаилу Х. Хрисшовића Погачарац. У "списку претплатника из Врања на превод Аверкта П. С. „Жиште Свашаго Григопга“ (БЉлеградљ 1852) М. Хаџи Христовљ је почтенородни, а на оном Не-офита Монаха;: Служенте евреиско и т.д. Солун 1839 г., Хаџи Михајло је „благоролнеш М. Х. Христовичљ“. Што је још интересантније, онако је, г. 1852, Хаџи Михајла уписао, свакако, Стојан Костов по томе што је он те године био у Врању помоћник учитеља Анђелка и скупљач претплатника, кога је, по Иширкову, г. 1858, отерао са испита Хаџи Михајло Колико је ова белешка Иширкова неоснована и банална, види се и из тога, што је Хаџи Михајло, од почетка 1853 г.), био и поклоник гробу Христову — хаџија, а нема сумње да Иширков зна, да хаџије, ако су и биле у изразима галаншне пре но што «су постали хаџије, после тсга се узимало за врло ружно да из њихових уста излети „високомрасна дума“ м т.д. — Хаџи Михајло је изразио жељу да се учитељ Тодор Џумајлија отпусти што је на испиту увидео да овај учитељ предаје деци оно што она не могу да разумеју и што је ђак мењао мучну бугарску мпоену думу кучето. Да скренем пажњу на још једну околност. Ако је 1858 г, било кога у Врању који је знао о округлини земљиној, то би најпре био Хаџи Михајло Погачаревић. Он је био најпросвећенији човек у Врању свога доба. Као што ћемо у ТУ одељ. видети, Х. Михајло је и од најспремнијих учитеља онога времена био начитанији, и њега би обрадовала нована у школи и о округлини земљиној. Да је Иширков за време окупације беспристрасно испитао о Хаџи Михајлу и старе врањанцс, уверио би се да је Х. Михајло био толико фино васпитан човек, да не би ни ван испита „проазнесолб високомросна дума“.

Како се Иширков лако залиће у овим стварима види се и по томе што не води рачуна о томе, да ли су Х. М. и епископ Пајсије могли бити на оном испиту кад је он, Иширков, на толико места написао, да је Пајсије дошао у Врање за епископа 1858 г.,, и кад се зна да је Х. М., г. 1858, легао у гроб, о чему је свакако прочитао запис у врањској Саборној цркви, у којој је пронашао чак и калфу Николова!

2) Да би протурио мисао: да је бугарски учитељ с бугарским уџбеницима учитељевао у Врању још 1850 г., А. Иширков (Западн. Краиша и т.д.