Prosvetni glasnik

188

раса, дакле као што је нризнато бела, улакла од нижих н. пр. бразилнјанских Ботокудаца само за једну јединицу, иа ћемо моћи ову поступност поставити : Вела раса : 2: 4: 8: 16: 32: 64 Ботокудци : 1 : 2 : 4 : 8:16:32 или Бела раса: 3: 6: 12: 24: 48: 96 Ботокудци: 2: 4: 8: 16: 32: 64 Из овога се види, да.ни под којим околностима нема изгледа, да ће се та све већа ировала моћи икад попунити. На сваки начип, ово вреди за расе које се битно једна од друге разликују, а не и за расе које су само по култура различите. Неки народ ко.ји сад постоји и који је на ниском стуињу умнога развитка може — Историја нас о томе довољно уверава — у току времена претећи други који народ који сада на већем ступњу од њега стоји, јер народи као 0 индивидује расту, опадају и пропадају. Полудивљим Германима етајала је у изгледу будућност остарелих Римљана; но овде нису биле толике разлике, као горе, већ су Аријевци и једни идруги; ту не владаше никаква разлика у раси. А да су икада збрисане разлике измећу беле средоземне и ма које друге, црне, жуте или црвене расе; да је про1;ала између њих икада попуњена или премошћена, а да и не спомињемо да је икада последња ирву претекла: о томе нам Историја не даје баш ни једног примера. На против из ње можемо сазнати да с просветним напретком све већа провала бива између белих народа средоземнога мора и између осталих раса. Има исгина једно средство да се уближи или пресече ова грдна разлика између раса, а то је : укрштање ; но овде се скоро може рећи, да је помоћ гора од самога зла. Где се развнјена раса укрштава са каквом ниском (неразвијеном), ту се до душе добија нешто што је у ередини измећу њих; но у колико је при том нижа раса ућарила, у толико је виша напреднија изгубила. Тиме се дакле дошло само до неке нивелације (изравнања), али никако није постигнута облагорођеност људског рода, са којом се увек тежи да се ојача и узвиси у опште оно што као изврсно постоји. Само код народа и раса, који и иначе етнички на близу стоје, код којих

је дакле културни ступањ скороједан .иети. може се рачунати да неће доћи до горњег резултата. Природа је највећа аристократкиња, која еваку погрешку нротив чиетоте крви немилосгиво казни. Једнородно сме ее само са једнородним ввзивати како код људи, тако и код народа а тако исто и код животиња и биља; а спаривање неједнаких, разиородних сгворова еа неједнаким неизбежно доноси наказе, што, на сваки начин, у нашем посматрању овде, ваља само у преноеном смислу разумети. До сада је оцењивање и подробно изучавање дејетва огаквих укрштањанакултурни развитак на жалост скоро еа свим из вида испуштано, и ако у томе баш лежи сакривен кључ за разумевање многих друштвених појава. Задатак ових наших посматрана не може бити тај, да угврдимо неки етнолошки систем за различите расе људске, до којега до данас ни сами етнолози и антрополози нису могли доћи. Орећои културном историчару ни најмте не смета тај недосгатак у класиФикацији, који тешко да ће се икада темељито одредити, да свој задатак врши. Он има пред собом само неколико извесних етничких група са оштрим обележјем, а о томе како оне једна спрам друге сгоје, нема више никакве сумње. На сваки начин врлоје наопако и једнострано појимање, што се културна иеторија искључиво бави тако звании културним народима, а народе у природном етању са свим изоставља; јер с једне стране можемо тек на народима у природном етању пронаћи праву меру на нашу сопствену величину развитка, а с друге, сваки народ у природном стању па и онај најнижи достигао је неку релативну културну висину, јер узалуд ћемо данас по целом свету тражити савршено дивљег човека — тога наћи не можемо. Но како се ови народи нису мешали у огромни ток светских догађаја и културе, то је за нашу цељ прилично свеједно, у каквом односу еродства стоје они један на спрам другог. Исто гако мало нас се тиче питање, које с правом изазивље радозналост етнолога, у колико се могу садањи јевропски народи идентиФИковати с племеаииа из врзмена сеобе народа. Докле Историја може да завири у нрошла времена, види се, да су индор & јжд - шз народи они који потхрањују жижак на огњишту напретка (културе), а према горњим разлозима и нема изгледа, да ће